„Дневникова“ стрип авантура: СТРАШНА ПОВЕСТ О УНИШТИТЕЉУ СВЕТОВА

Од тог је тренутка на светску позорницу изашао моћни дух разарања способан да уништи читаву популацију Хомо Сапиенса; ова је претња обележила другу половину 20. века добрано потиснувши добробити које је атомска енергија донела човечанству. Наравно, бомбардовање јапанских градова било је тек финале дуготрајног процеса који је започео пар година пре тога и углавном се одвијао под велом државних и војних тајни. Стога је прича о стварању А бомбе, пројекту Менхетн, његовим учесницима и мноштву појединости везаних за та дешавања углавном представљана у самосталним/неповезаним сегментима, а ретко или никако у свој својој пуноћи и сложености.

Графичка новела једноставног (а злослутног) наслова “Бомба”, настала из пера Дидијеа Свајзена (1970) скривеног под псеудонимом Алкант и Лорана-Фредерика Болана (1967) и исцртана пером Дениса Родијеа (1963), до сада је најпотпуније и најопсежније (преко 470 страна!) стриповско дело на тему атомске бомбе настало 2020. године поводом 75. годишњице атомског напада на Хирошиму, и само у Француској продато у више од 120.000 примерака. “Бомба” је добитник 13 међународних награда за стрип, међу којима се истичу Награда критике Асоцијације стрипских критичара и новинара на фестивалу у Квебеку 2020, награду за најбољи страни стрип на међународном фестивалу стрипа „Бућон“ у Сеулу 2022, као и награду за најбољи стрип са историјском тематиком на фестивалу у Бриселу 2021. године. Ова импозантна графичка новела промптно стиже и до овдашњих читалаца заваљујући “Чаробној књизи” и њеној библиотеци “Стари континент” која представља класике европског стипа али и актуелну, текућу продукцију.

Како то и приличи епопеји широког захвата и замаха, “Бомба” почиње митско-мистичним “Прологом” који подсећа на античке трагедије и у коме се, после вишезначних исказа (на потпуно црној позадини) “У почетку није било ничег. // Али у том ничему већ је било све”, и стварања Земље обзнањује сила коју су људи назвали Уранијум (мада она више воли да је зову Уран, по старогрчком богу небеса), и која чека долазак доба у коме ће се приказати у свој својој снази, енергији која бије, грми и кључа у њој. И, после истраживања Марије Кири на сцену, у Берлину, 1933. године, ступа Лео Силард, професор физике јеврејског порекла са Универзитета „Фридрих Вилхелм“, који студентима прича о ентропији, о неповратности физичких процеса приликом размене топлоте док кроз прозор посматра колоне сврстане под заставу са кукастим крстом и планира да напусти земљу. Један други научник, Италијан Енрико Ферми, 1938. године, у Стокхолму добија Нобелову награду за физику, одбија да на церемонији упути фашистички поздрав и такође планира бег у Америку због фашистичког режима. Ова двојица се срећу 1939. на Менхетну и расправљају о теоријским основама ланчаних реакција атомског језгра. Исте године, док Хитлер посматра победничку параду у Прагу, 150 километара даље агенти Ш-а трагају за највећим рудником уранијума у Европи. У далеком Јапану, у Хирошими, господин Моримото добија дозволу да оде раније с посла и дочека сина који служи у царској морнарици; војник говори о свом задатку да учествује у светском рату против Кине…

Ратни сукоб ће натерати неколицину научника да размишљају о страшном оружју које би оконачало страдања а потом те идеје представе и државним властима. Мада је администрација крута и спора, план о атомској бомби на страни САД и Енглеске се уобличава, мења, прилагођава и реализује у најдубљој тајности. Истовремено се предузима акција осујећивања сличних нацистичких планова…

“Бомба” прати низове догађаја који воде ка стварању атомске бомбе, од рудника уранијума у Конгу, преко акција и радова научника какви су Ајнштајн или Опенхајмер, организовања тајног Пројекта „Менхетн“ у Лос Аламосу у Њу Мексику, до учешћа тада водећих политичара као што су председници Рузвелт и Труман, у читавом дешавању. Место у књизи нашли су и мало познати подаци о заверама, саботажама немачких постројења и важним појединцима о којима се до данас мало говорило, о накнадним колебањима научника који су спознали снагу оружја и страшну претњу коју то оружје носи. Ужасне су и странице које описују судбине Американаца, обичних радника, којима су, без свог знања, убризгаване ињекције радиоактивног материјала и бележене реакције њиховог организма. Етички и хумани принципи у експериментима на људима нису гажени само у нацистичким логорима већ и у светској перјаници демократије и слободе! Остаје и питање (не)етичности и (не)морала саме одлуке о бацању бомби које су сравниле са земљом читаве градове а од једног несрећника, господина Моримота, начиниле неизбрисиву сенку-флеку на степеницама банке испред које се затекао у трену бомбардовања.

Импозантна и стравична прича “Бомбе” исцртана је јасним, чистим цртежом који својим белинама и кјароскуро маниром и у наизглед обичним призорима крије одређену дозу зле слутње. Као и кратки историјски стрипови италијанског велемајстора Дина Батаље, и овај гигантски стрип своје тежиште има на личним судбинама, идејама и дилемама актера, били они врхунски научници, политичари, крути војници или радници захваћени вихором историје. Та визура причи даје нужно потребну хуману топлину, појачава утиске али и отежава поражавајуће закључке који се након ишчитавања књиге неминовно намећу, а сажети су и у реченици Роберта Опенхајмера која је цитат из индијске свете књиге “Бхагавад-гите” а гласи: "САДА САМ СМРТ, УНИШТИТЕЉ СВЕТОВА". Катарза “Бомбе” равна је снажном ударцу у стомак од кога се губи дах а на очи навиру сузе.

Илија Бакић