Četiri dana umetničkog i zabavnog programa OTVORILA KALEIDOSKOP KULTURE

Klasici, muzika iz filmova "Hari Poter", "Supermen", "Pirati sa Kariba" i drugih, pop i rok obrade u klasičnom maniru, aranžmani legendarne popularne muzike Majkla Džeksona i grupe "Kvin", a sve to u jedinstvenom izvođenju, oduševili su posetioce prve večeri i stvorile još jednu novu dimenziju Novog Sada koji živi tokom cele godine.

- To je kao pretvaranje grada u veliku pozornicu - rekao je uoči ceremonije Peter Bence. - Svaki projekat je jedinstven i uzbudljiv, ali kada neko može da svira muziku sa 80 drugih umetnika na sceni, to je nešto posebno.

Koncerti, izložbe, projekcije...

Otvaranje najznačajnije umetničke smotre u ovom delu Evrope nastavljeno je još tri dana u Distriktu, od 8. do 10. septembra, predstavljajući uvod u pet tematskih nedelja manifestacije i svojevrsni Kaleidoskop kulture u malom, koji je kroz umetnički koncept „Neraskidive veze”, u tri večeri obuhvatio koncerte, izložbe, projekcije i druge sadržaje. Kaleidoskop kulture u malom je, kroz još tri večeri otvaranja, uz sve sadržaje, predstavljen kao jedna velika izložba.

- Mislim da ljudi, dok ne dođu ovamo, ne mogu u potpunosti da shvate šta ih čeka, svuda čujem komentare o tome da je originalno, jedinstveno i interesantno, tako da se definitivno može nazvati jednom velikom izložbom koju još niko na ovakav način nije napravio - potvrdila je projekt menayerka otvaranja Korzoa i Kaleidoskopa kulture u Distriktu Jelena Stanković. - Posle svih performansa, predstava i svega što vidimo, nama ostaje izložba. Od 22 časa počne muzički program, ljudi mogu da se vrate i ponovo pogledaju sve motive, tako da ujedno imaju kulturno-umetnički i zabavni sadržaj. Posebno mi je drago zbog činjenice da su mladi ovde iz sopstvene želje, a nisu primorani. Zanima ih istorija, žele da razgovaraju na tu temu, sve proživljavaju kroz performans, žele da nauče i prenesu dalje.

Na samom ulazu posetioce je dočekao logo Distrikta preko cele fasade, izrađen od industrijskog otpada, i kao takav je skulptura, ne samo naziv. Prolazeći Distriktom, posetioci su tokom sve tri večeri otvaranja manifestacije, kroz različite vrste umetnosti i prikaze istorijskih događaja, putovali kroz vreme - od dvadesetih godina prošlog veka pa do danas. Na taj način imali su priliku dosta da saznaju, ali i da praktično budu deo svega.

- Birali smo važne istorijske događaje u određenim decenijama koji su dovoljno scenični, poput, recimo, Berlinskog zida u osamdesetima, a s druge strane prikazali smo istoriju samog Distrikta u prošlom veku, i sve to kroz audio i video projekcije, natpise, citate i slične detalje - objasnila je rediteljka Maja Grgić. - Četrdesete godine 20. veka prikazane su kroz teatar i predstavu "Nekršteni dani" o Raciji 1942. godine, koja se, između ostalog događala nedaleko odavde, na Štrandu. Jedan od likova je i Đula Kramer, vlasnik jedne od fabrika na ovom mestu, koji je pisao spiskove za streljanje, tako da i to predstavlja određenu vezu, koja je na nesreću stvorena.

"Nekršteni dani" - važna lekcija iz istorije

Predstava "Nekršteni dani" uvodila je svake večeri publiku u Distrikt.

- Suštinska ideja je dati omaž Raciji i svim stradalima, ali ne samo to, čitava predstava poziva na oprost - ističe rediteljka predstave Sonja Leštar, koja je projekat uradila sa koautorkama Draganom Milenković i Svjetlanom Tomić Pilić. - Radimo sa mladima, u predstavi učestvuje 186 učenika Gimnazije "Laza Kostić", tako da je veoma važno da ih, kroz pozorište, koje je super alat za učenje, naučimo da treba oprostiti i ići dalje. Ovde imamo retrospektivu 100 godina Distrikta, a 300 metara odavde, na Štrandu, se Racija i dešavala, i neraskidivih veza između nas, naših komšija i njihovih komšija tokom svih ovih godina, svih koji su spremni da se bave istorijskim činjenicama, ali i širenjem naših vidika, da ne trujemo tu decu, nego da napredujemo zajedno sa njima. Oni će sutra sedeti u Evropskom parlamentu.

Po rečima jednog od glumaca u predstavi Gabora Ponga, uvek je izazov dočarati istinite događeje, pogotovo odigrati ulogu nekoga ko je počinio zlodela.

- Moja uloga je crna, glumim inicijatora Racije u Novom Sadu Ferenca Feketehalmija Cajdnera, nas trojica oživljavamo tri zla duha prošlog veka - navodi Gabor Pongo. - Mislim da bi svako trebalo da pogleda ovaj multimedijalni događaj, pogotovo Novosađani, zbog istorijskih činjenica vezanih za naš grad, kao i onih koje su se u to vreme dešavale svuda u svetu. Važno je sećati se i potpuno pružam podršku sećanju, više nego nezaboravljanju. U sećanju, po mom mišljenju, ne postoji ta vrsta gorčine kao kad se kaže "Ne treba da zaboravimo". Gde god živeo, svaki čovek trebalo bi da poznaje svoju istoriju, istoriju porodice, mesta u kojem živi... Jednako je važno sećati se i dobrog i lošeg, smatram da nas to čini boljim ljudima, bar je tako u mom slučaju.

Mlada novosadska koreografkinja Aleksandra Čavić je u okviru Kaleidoskopa kulture 2021. godine kroz performans „Novi Sad kroz ples“ na nesvakidašnji način predstavila određene znamenitosti našeg grada – parkove, mostove, značajne građevine i najlepše ulice. Tokom prethodnih večeri otvaranja Kaleidoskopa kulture posetila je Distrikt, ovog puta u ulozi publike.

- Svake godine redovno posećujem Kaleidoskop kulture, a 2021. godine imala sam čast da odradim svoj performans, odnosno snimali smo kratkometražni film „Novi Sad kroz ples“, tako da sam upoznata sa celokupnim programom Evropske prestonice kulture - potvrdila je Aleksandra. - Lično mi je jako zanimljivo to što u Novom Sadu postoje ovakvi programi, ali mi je žao što se na neki način samo za Kaleidoskop kulture ovako nešto održava i daje prostor lokalnim i inostranim umetnicima. Mislim da je tako nešto potrebno tokom cele godine.

Šezdesete godine prošlog veka prikazane su kroz brojne citate, svojevrsnu izložbu parola, pogotovo iz 1968. godine, kada se protestovalo svuda po svetu. Kroz tu "ulicu" Distrikta prikazano je šta je sve tih godina bilo revolucionarno. Tako su prikazani mini-suknja, kratka kosa kod žene i duga kod muškarca, žene koje nose pantalone i slično, a na zidu Cinkare projektovan je video-materijal modnih revija, kao i glas Meri Kvant koja objašnjava šta žena treba da ima na sebi.

Šest faza Distrikta prikazano je kroz izložbu studenata Fakulteta tehničkih nauka "Dizajn kultura Distrikta" u Menzi. Oni su kroz plakate predstavili način na koji vide periode industrijalizacije kroz istoriju sve do preporoda, odnosno prelaska u kulturnu ustanovu. Publici je izuzetno bila bliska izložba Šok zadruge "Kuća koju smo gradili 90-ih", koja je na duhovit način predstavila to vreme, kao i njegovo poređenje kod nas i u svetu. Dvehiljadite godine i početak 21. veka posvećeni su vizuelnim i digitalnim umetnostima, a na kraju je mesto gde publika sama kreira trenutak, može da ispiše ili nacrta šta želi, nakon svega što su kroz vreme doživeli.

Kaleidoskop kulture posetilo je najviše mladih, a dosta njih je došlo prvi put.

- S obzirom na to da sam tek došla, videla sam da postoje bine sa dobrom muzikom, a i čula sam da će doći dobri di-yejevi, te bih volela i to da odslušam - rekla mlada sugrađanka Tijana. - Mislim da je prostor Distrikta veoma dobro iskorišćen za zanimljiva kulturna dešavanja koja nisu klasični izlasci za mlade nego mesto na kome možeš nešto pametno da vidiš, a ne samo da izlaziš po diskotekama. Prisustvovala sam i otvaranju Kaleidoskopa kulture, što mi se takođe dopalo, te mi je umnogome prijala ta vrsta muzike koja je dospela u Novi Sad.

Sa tim je saglasna i Emilija, koja je takođe prvi put posetila ovu manifestaciju.

- Postoje mesta na kojima su okačene poruke koje su mi bile veoma korisne i zanimaju me, kao što su informacije u vezi sa revolucijom, ali i druge. Mislim da je potrebno da mladi dolaze na događaje kao što su ovi, koje im omogućava Kaleidoskop kulture, i da se, što bi se reklo, kulturno uzdižemo.

Sva tri dana u Distriktu Novosađani i gosti našeg grada uživali su i u bogatom muzičkom programu za svačiji ukus. Uz upečatljive nastupe di-džejeva, mladih bendova i solista publika je pevala, plesala i pokazala da su ovakvi događaji opravdano deo Kalideskopa kulture. 

B. Pavković, I. Japundža