Четири дана уметничког и забавног програма ОТВОРИЛА КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ

Класици, музика из филмова "Хари Потер", "Супермен", "Пирати са Кариба" и других, поп и рок обраде у класичном маниру, аранжмани легендарне популарне музике Мајкла Џексона и групе "Квин", а све то у јединственом извођењу, одушевили су посетиоце прве вечери и створиле још једну нову димензију Новог Сада који живи током целе године.

- То је као претварање града у велику позорницу - рекао је уочи церемоније Петер Бенце. - Сваки пројекат је јединствен и узбудљив, али када неко може да свира музику са 80 других уметника на сцени, то је нешто посебно.

Концерти, изложбе, пројекције...

Отварање најзначајније уметничке смотре у овом делу Европе настављено је још три дана у Дистрикту, од 8. до 10. септембра, представљајући увод у пет тематских недеља манифестације и својеврсни Калеидоскоп културе у малом, који је кроз уметнички концепт „Нераскидиве везе”, у три вечери обухватио концерте, изложбе, пројекције и друге садржаје. Калеидоскоп културе у малом је, кроз још три вечери отварања, уз све садржаје, представљен као једна велика изложба.

- Мислим да људи, док не дођу овамо, не могу у потпуности да схвате шта их чека, свуда чујем коментаре о томе да је оригинално, јединствено и интересантно, тако да се дефинитивно може назвати једном великом изложбом коју још нико на овакав начин није направио - потврдила је пројект mеnayеrka отварања Корзоа и Калеидоскопа културе у Дистрикту Јелена Станковић. - После свих перформанса, представа и свега што видимо, нама остаје изложба. Од 22 часа почне музички програм, људи могу да се врате и поново погледају све мотиве, тако да уједно имају културно-уметнички и забавни садржај. Посебно ми је драго због чињенице да су млади овде из сопствене жеље, а нису приморани. Занима их историја, желе да разговарају на ту тему, све проживљавају кроз перформанс, желе да науче и пренесу даље.

На самом улазу посетиоце је дочекао лого Дистрикта преко целе фасаде, израђен од индустријског отпада, и као такав је скулптура, не само назив. Пролазећи Дистриктом, посетиоци су током све три вечери отварања манифестације, кроз различите врсте уметности и приказе историјских догађаја, путовали кроз време - од двадесетих година прошлог века па до данас. На тај начин имали су прилику доста да сазнају, али и да практично буду део свега.

- Бирали смо важне историјске догађаје у одређеним деценијама који су довољно сценични, попут, рецимо, Берлинског зида у осамдесетима, а с друге стране приказали смо историју самог Дистрикта у прошлом веку, и све то кроз аудио и видео пројекције, натписе, цитате и сличне детаље - објаснила је редитељка Маја Гргић. - Четрдесете године 20. века приказане су кроз театар и представу "Некрштени дани" о Рацији 1942. године, која се, између осталог догађала недалеко одавде, на Штранду. Један од ликова је и Ђула Крамер, власник једне од фабрика на овом месту, који је писао спискове за стрељање, тако да и то представља одређену везу, која је на несрећу створена.

"Некрштени дани" - важна лекција из историје

Представа "Некрштени дани" уводила је сваке вечери публику у Дистрикт.

- Суштинска идеја је дати омаж Рацији и свим страдалима, али не само то, читава представа позива на опрост - истиче редитељка представе Соња Лештар, која је пројекат урадила са коауторкама Драганом Миленковић и Свјетланом Томић Пилић. - Радимо са младима, у представи учествује 186 ученика Гимназије "Лаза Костић", тако да је веома важно да их, кроз позориште, које је супер алат за учење, научимо да треба опростити и ићи даље. Овде имамо ретроспективу 100 година Дистрикта, а 300 метара одавде, на Штранду, се Рација и дешавала, и нераскидивих веза између нас, наших комшија и њихових комшија током свих ових година, свих који су спремни да се баве историјским чињеницама, али и ширењем наших видика, да не трујемо ту децу, него да напредујемо заједно са њима. Они ће сутра седети у Европском парламенту.

По речима једног од глумаца у представи Габора Понга, увек је изазов дочарати истините догађеје, поготово одиграти улогу некога ко је починио злодела.

- Моја улога је црна, глумим иницијатора Рације у Новом Саду Ференца Фекетехалмија Цајднера, нас тројица оживљавамо три зла духа прошлог века - наводи Габор Понго. - Мислим да би свако требало да погледа овај мултимедијални догађај, поготово Новосађани, због историјских чињеница везаних за наш град, као и оних које су се у то време дешавале свуда у свету. Важно је сећати се и потпуно пружам подршку сећању, више него незаборављању. У сећању, по мом мишљењу, не постоји та врста горчине као кад се каже "Не треба да заборавимо". Где год живео, сваки човек требало би да познаје своју историју, историју породице, места у којем живи... Једнако је важно сећати се и доброг и лошег, сматрам да нас то чини бољим људима, бар је тако у мом случају.

Млада новосадска кореографкиња Александра Чавић је у оквиру Калеидоскопа културе 2021. године кроз перформанс „Нови Сад кроз плес“ на несвакидашњи начин представила одређене знаменитости нашег града – паркове, мостове, значајне грађевине и најлепше улице. Током prеthodnih вечери отварања Калеидоскопа културе посетила је Дистрикт, овог пута у улози публике.

- Сваке године редовно посећујем Калеидоскоп културе, а 2021. године имала сам част да одрадим свој перформанс, односно снимали смо краткометражни филм „Нови Сад кроз плес“, тако да сам упозната са целокупним програмом Европске престонице културе - потврдила је Александра. - Лично ми је јако занимљиво то што у Новом Саду постоје овакви програми, али ми је жао што се на неки начин само за Калеидоскоп културе овако нешто одржава и даје простор локалним и иностраним уметницима. Мислим да је тако нешто потребно током целе године.

Шездесете године прошлог века приказане су кроз бројне цитате, својеврсну изложбу парола, поготово из 1968. године, када се протестовало свуда по свету. Кроз ту "улицу" Дистрикта приказано је шта је све тих година било револуционарно. Тако су приказани мини-сукња, кратка коса код жене и дуга код мушкарца, жене које носе панталоне и слично, а на зиду Цинкаре пројектован је видео-материјал модних ревија, као и глас Мери Квант која објашњава шта жена треба да има на себи.

Шест фаза Дистрикта приказано је кроз изложбу студената Факултета техничких наука "Дизајн култура Дистрикта" у Мензи. Они су кроз плакате представили начин на који виде периоде индустријализације кроз историју све до препорода, односно преласка у културну установу. Публици је изузетно била блиска изложба Шок задруге "Кућа коју смо градили 90-их", која је на духовит начин представила то време, као и његово поређење код нас и у свету. Двехиљадите године и почетак 21. века посвећени су визуелним и дигиталним уметностима, а на крају је место где публика сама креира тренутак, може да испише или нацрта шта жели, након свега што су кроз време доживели.

Калеидоскоп културе посетило је највише младих, а доста њих је дошло први пут.

- С обзиром на то да сам тек дошла, видела сам да постоје бине са добром музиком, а и чула сам да ће доћи добри di-yеjеvi, те бих волела и то да одслушам - рекла млада суграђанка Тијана. - Мислим да је простор Дистрикта веома добро искоришћен за занимљива културна дешавања која нису класични изласци за младе него место на коме можеш нешто паметно да видиш, а не само да излазиш по дискотекама. Присуствовала сам и отварању Калеидоскопа културе, што ми се такође допало, те ми је умногоме пријала та врста музике која је доспела у Нови Сад.

Са тим је сагласна и Емилија, која је такође први пут посетила ову манифестацију.

- Постоје места на којима су окачене поруке које су ми биле веома корисне и занимају ме, као што су информације у вези са револуцијом, али и друге. Мислим да је потребно да млади долазе на догађаје као што су ови, које им омогућава Калеидоскоп културе, и да се, што би се рекло, културно уздижемо.

Сва три дана у Дистрикту Новосађани и гости нашег града уживали су и у богатом музичком програму за свачији укус. Уз упечатљиве наступе ди-џејева, младих бендова и солиста публика је певала, плесала и показала да су овакви догађаји оправдано део Калидескопа културе. 

Б. Павковић, И. Јапунџа