Čajnici Marije Kasaš u Muzeju u Sremskim Karlovcima       

 Stotinak primeraka od šest stotina koliko ih za sada ima, različitih oblika, izrade, dezena i proizvođača, karlovačka publika, ali i posetioci iz drugih mesta moći će da pogledaju do 30. juna u ovom muzeju.

„Sve je počelo jedne subote, kada smo suprug i ja sa kumovima otišli na Najlon pijacu, s namerom da kuma kupi šoljice za kafu“, priča Marija Kasaš, tehnolog u penziji. „Suprugu i meni pogled je stalno bežao ka čajnicima, jer su oni po obliku i svemu drugom ostavili jak utisak na nas. I tako je kolekcija počela da nastaje. Znali smo po deset komada da kupimo ođednom. Neke smo i dobili. Doduše, prvi primerak je bio češki čajnik sa tacnama i šoljicama, dozom za šećer i mleko, koji je moj deda kao trgovac  za izuzetne rezultate postignute 1936. godine dobio na poklon.“

Marija kaže da je lepota čajnika presudan uslov da bi se našao u kolekciji. Uopšte joj nije važno da li je to primerak nekog poznatog proizvođača kao što su Majsen, Rozental, Žolnaj, Herend, mada ima i takvih. Vodi računa da budu kompletni sa poklopcem, da imaju i dozu za šećer i mleko, kao i šoljice.

„Kineski, češki, poljski, ruski, nemački, mađarski, ne znam koji je lepši od kog“, veli Marija. „Kupujemo ono što nam se sviđa i u prilici smo da to sebi priuštimo. Stoje nam u ormanima. Neki su upakovani, jer nemamo gde da ih izložimo. Uživamo da ih gledamo i pokazujemo ljudima. Svi obično zaneme kada vide koliko ih ima! To je moj užitak. Dosta vremena sada provodimo u Banatu, a kada mi se pruži prilika da odem na Najlon, van sebe sam od sreće.“

Po rečima Marije Kasaš, čajnici iz njene kolekcije nastajali su u rasponu od dva veka. Pečat - oznaka fabrike je pokazatelj na osnovu kojeg može da se odredi vreme nastanka. Među njima ima izuzetno vrednih primeraka koji mogu da dostignu visoku cenu, a nabavljeni su  „budzašto“.

„Kada nam je Gordana Petković predložila da priredimo izložbu, nisam bila sigurna kako to učiniti“, iskrena je Marija. „Želela sam da bude sadržajna, ali po kom kriterijumu  odabrati primerke, bio mi je veliki problem. Čajnici nose interesantne priče, od toga kako im je Marko Polo dao ime, zašto se čaj pakuje u kesice, ali nisam htela publiku time da opterećujemo. Drago mi je da smo  ih pokazali drugima i da su na taj način ugledali svetlost dana.“

Marija s ushićenjem govori o svojoj kolekciji i ne čudi kada kaže da se iskreno raduje  svakom novom čajniku. Fascinira je njihova lepota i činjenica da su to predmeti koji nastaju pod dejstvom temperature  od 1.250 do 1.350 stepeni.  Priznaje da sad već imaju zavidan broj, ali i da je veliki problem čuvati ih. Iz nekih piju i čaj:  

„Ovom nema kraja. Ne možemo da se zaustavimo!“

Po rečima autorke izložbe, muzejskog savetnika  dr Gordane Petković, postavka je  pobudila veliko interesovanje, jer telefon u muzeju tokom pripreme  nije prestajao da zvoni.

„Ovakvu izložbu nismo do sada imali i to je iskorak u tom smislu da publici predstavimo nešto što nije imala ranije priliku da vidi“, kaže Gordana Petković, pozivajući Karlovčane da ukoliko žele, donesu svoje čajnike, od kojih će napraviti „izložbu u izložbi“.

Marija i njen suprug, prof. dr Aleksandar Kasaš, obogatili su zbirku muzeja u Karlovcima jednim čajnikom iz svoje kolekcije i slikom „Branko u zagrljaju smrti“.

Zorica Milosavljević

Foto: Đ. Radivojević