Budućnost Marvelovog filmskog univerzuma: Soko i Zimski vojnik

Ovaj film je obeležio vrhunac superherojskog spektakla i postavio nove standarde u mnogim kategorijama, pogotovo u građenju “zajedničkog filmskog univerzuma”. Sa druge strane, premda je „Kraj igre“ - prikladno nazivu - obeležio kraj jedne filmske i pop-kulturne ere, MCU franšiza (Marvelov filmski univerzum) je morala da se nastavi. Ali kuda dalje sa franšizom koja ja imala tako sveobuhvatno finale?

Ako je suditi po najavljenim projektima, budućnost MCU leži u kombinaciji filmova koji istražuju neke druge žanrove i mini-serija koje treba da služe kao “gorivo” za Diznijev novi striming servis, Dizni . Tako nam uskoro dolazi špijunski triler „Crna Udovica“ i borilački film „Šang-Či“, a nedavno se završilo emitovanje prve MCU serije, „WandaVision“.

„Soko i Zimski vojnik“ (SiZV) je druga po redu Dizni miniserija. U poređenju sa „WandaVision“, ovo je daleko manje eksperimentalno izdanje, koje istovremeno sadrži neke od najboljih elemenata svake Marvel produkcije, ali i njenih najgorih ekscesa. Ako je „Vanda“ napravljena sa željom da se široj gledalačkoj publici prikaže kako Marvel može biti daleko više od standardne superherojštine, „SiZV“ služi kao podsetnik da je klasični MCU još uvek tu.

Tokom šest epizoda, pratimo Sema Vilsona i Džejmsa “Baki” Barnza (titularni superherojski dvojac Sokola i Zimskog vojnika) i njihove avanture u post-„Kraj igre“ svetu. Stiv Rodžers, nekadašnji Kapetan Amerika, duboko je uticao na živote oba ova lika i nijedan od njih ne zna kako treba da se nosi sa pitanjem onoga što je ostalo iza njega i kao čoveka i kao simbola.

Dok se njih dvojica bore sa krizom identiteta, svet se polako oporavlja od pobede nad Tanosom i povratka nestale polovine svetske populacije. „Spajdermen: Daleko od kuće“ i „WandaVision“ su se već dotakli ove teme, ali „SiZV“ ispituje dublje sociološke i političke ramifikacije ovog događaja i gradi svoj centralni konflikt oko njega. Kada se grupa mladih revolucionara koji su nezadovoljni vraćanjem starog svetskog poretka dočepa Super vojničkog seruma - istog onog koji je Rodžersu dao supermoći - oni ga koriste za seriju terorističkih napada. Uprkos međusobnim nesuglasicama, Sem i Baki su prinuđeni da se udruže kako bi ih zaustavili.

Činilo se da će ova serija pratiti standardni format tzv. buddy cop filmova poput „Smrtonosnog oružja“ ili „Tango i Keša“. Ali, ovi filmovi svoju dramu, komediju i razvoj likova crpe iz njihovih razlika u karakteru. Tradicionalno, u ovakvim filmovima, jedan radi sve “po PS-u”, dok je drugi nepredvidljiv i regulative posmatra kao nepotrebne prepreke. Iako se na prvi pogled može zaključiti da će to i ovde biti slučaj, Sem i Baki su jednostavno previše slični da se među njima izrodi ikakva opipljiva hemija i zanimljiv konflikt. Tek kada im se u trećoj epizodi pridruži novi član (čiji ću identitet ostaviti vama da otkrijete) stvari postaju malo dinamičnije. Ovaj lik donosi preko potrebno osveženje u vidu perspektive koja je u suštoj suprotnosti sa moralnim kompasom protagonista.

Sem pitanja identiteta i značaja i evolucije simbola, „SiZV“ ispituje druge teške teme poput prirode moći i rasne nejednakosti. Problem je što i jednoj i drugoj temi pristupa izuzetno površno. Tako su delovi koji se bave podrivanjem ideala krcati čudnim “poukama”, dok su segmenti o rasizmu (i bilo šta vezano za Vakandu) preozbiljni i skoro naivno karikirani, onako kako samo mega korporacija poput Diznija, u želji da “spere ljagu sa sebe”, to može prenaglasiti. MCU je sve do sada uspešno odolevao tom “glavni lik se okrene ka kameri i da srceparajući govor koji čitavom svetu ulije nadu” klišeu, ali SiZV je oberučke prihvatio ovaj otrcani stripski aspekt.

Scenario je prilično neujednačen. Sa jedne strane imamo neke odlične nove likove, uključujući “novog” Kapetana Ameriku kog tumači Vajat Rasel, ili uvek zabavne Džulije Luj Drajfus, ali i situacije poput one gde se Sem - koji je, podsetimo se, jedan od najpoznatijih ljudi na svetu - infiltrira u kriminalnu organizaciju tako što se pretvara da je kriminalac “na kog liči.” Semu zazvoni telefon u najgorem trenutku i njegova sestra otkriva ko je zaista, čime se čitav plan raspada. Ovo je samo najbanalniji primer, serija je puna sličnih “ovo je besmisleno, ali mora da se desi kako bi radnja napredovala” zapleta.

Marvel poseduje jasne smernice što se tiče vizuelnog izgleda svake njihove produkcije i ova serija tu nije izuzetak. Izgleda odlično, u rangu sa bilo kojim drugim MCU filmom, iako zbog prizemnije priče nema potrebe za previše (očiglednih) specijalnih efekata. U isti mah, to takođe znači da se ni po čemu ne izdvaja od ostalih MCU filmova, koji, uz par izuzetaka poput „Čuvara galaksije“, ili „Tor: Ragnarok“ svi izgledaju uniformno, sa minimalnim ličnim pečatom njihovih režisera.

Premda nije jedno od gorih MCU ostvarenja kao što su „Kapetan Marvel“ i „Tor: Mračni svet“, „Soko i Zimski Vojnik“ je temeljno osrednja serija u kojoj će najviše uživati Marvel fanovi koji ne propuštaju nijedno izdanje njihove omiljene franšize. Za sve ostale, ovo je samo još jedna sporedna priča u MCU mašineriji i ako ne gorite od želje da saznate šta se desilo sa Semom i Bakijem posle „Kraja igre“, slobodno je možete preskočiti.

Vladimir Sumina