Beogradski dani čuvene fotografkinje Kamile Kofler u MPU  

Postavka će obuhvatiti digitalne reprodukcije fotografija i dokumentarnog materijala iz lične i profesionalne zaostavštine Ile Kofler, koje je za autorki izložbe ustupio Prajor Doy, naslednik umetnice i vlasnik autorskih prava nad njenom zaostavštinom. Kao gost MPU, Doy će prisustvovati otvaranju izložbe, a 12. maja će održati i predavanje o Ili Kofler pod nazivom "Ylla, the person". Izložbu prati katalog, a tokom njenog trajanja, do 24. juna, biće održavana stručna vođenja, predavanja i fotografske radionice.

Ila Kofler je rođena u Beču kao Kamila Henrijeta Kofler, u braku Margite Lajpnik, rodom iz Siska, i rumunskog aristokrate mađarskog porekla Maksa Hajnriha Koflera. Porodica se od samog početka često selila zbog Koflerovog posla, ali posle nekoliko godina brak se raspao, a rat je primorao Margitu da često menja mesto stanovanja i da s ćerkom prelazi nestabilne granice u regionu. Ilu je 1919. upisala u nemačku školu u Budimpešti, gde je devojčica počela da pohađa i kurs vajarstva, a Margita je otišla u Beograd i svoju egzistenciju našla u domenu unutrašnje dekoracije, otvorivši najpre salon za uređenje enterijera „Lepi dom”. Nekoliko godina kasnije, 1926, mlada Kamila pridružila se majci u Beogradu i upisala u Umetničku školu, na vajarski odsek, kada je i počela da koristi presudonim "Ylla".

Jedan od umetnika koji su upravo tih godina  počeli da rade u  Umetničkoj školi bio je i vajar Petar Palavičini (1887–1958), koji je držao kurs „vajanja sa prirode”. I, kako navodi Jasna Jovanov, upravo će ovaj praški đak, koji će izrasti u jednog od najznačajnijih srpskih vajara, kao pedagog, ali i kao neka vrsta mentora, odigrati značajnu ulogu u Ilinom umetničkom formiranju. Prvi pravi nastup u javnosti Ila Kofler imala je 1930. na Trećoj jesenjoj izložbi slikarskih i vajarskih radova beogradskih umetnika, gde je izložila skulpturu „Devojka s krčagom”. Ovaj nastup nije prošao nezapaženo.

„Na završetku valja spomenuti još jednu sasvim mladu vajarku, Ilu Kofler, koja simpatično debituje sa jednom vitkom 'Devojkom s krčagom'”, zabeležio je ugledni kritičar Todor Manojlović.

Ila Kofler je početkom 1932. godine otišla u Pariz, verovatno sa ambicijom da tamo ostvari vajarsku karijeru. Iako se upisala na Akademiju Kolarosi, kao jednu od retkih škola koje su dozvoljavale ženama da slikaju muški akt, prijateljstvo s fotografkinjom Erži Lando podstaklo je u njoj interesovanje za fotografiju, te je Ila iste godine, tokom boravka u Normandiji, nabavila svoju prvu kameru i počela da snima životinje. Već 1933. počela je da izlaže i sve brže sticala popularnost kao fotograf animalista.

U osvit Drugog svetskog rata seli se u SAD, gde je nastavila da snima životinje i objavljuje foto-albume i dečje slikovnice s temama iz životinjskog sveta, za koje su tekstove pisali svetski poznati autori, poput Žaka Prevera. Od prvih dana u Njujorku druži se sa najpoznatijim predstavnicima umetničkog miljea, poput Antoana de Sent-Egziperija, a njene fotografije pojavljuju se na naslovnim stranicama uglednih nedeljnika i ilustrovanih časopisa. Sa fotografisanja životinja u zoološkim vrtovima Ila Kofler oko 1950. prelazi na snimanje u prirodnom okruženju tokom safarija po Africi i Indiji. Intenzivno izlaže u njujorškim galerijama, kao i u Muzeju moderne umetnosti i Prirodnjačkom muzeju, a upravo njen rad u Africi inspirisao je čuvenog reditelja Hauarda Houksa za lik foto-reporterke u popularnom filmu „Hatari”.

U želji da napravi što autentičnije slike životinja i da ih prikaže kao bića s karakterom, koji drugi ljudi u njima ne vide, više puta se našla u ozbiljnoj opasnosti. Tokom boravka u Indiji načinila je veliki broj fotografija slonova, zmija i drugih životinja. Tom prilikom, u nameri da što autentičnije zabeleži trku belih bivola, pokušala je da snima s krova yipa u pokretu. nažalost, pad sa vozila u punoj brzini doveo je do kobnog ishoda. Imala je samo 44 godine.

– Zahvaljujući neočekivanom kontaktu sa Prajorem Doyom, američkim muzičarem, piscem, kolekcionarom i fotografom, koji je sačuvao uspomenu na Ilu, upoznala sam ovu neobičnu ženu i upustila se u otkrivanje beogradskih tragova ove „smele, nepokolebljive, hrabre, privlačne, nagle i impresivne prirodne sile”, kako o njoj govori Doy – reči su autorke izložbe dr Jasne Jovanov. – Kasniji period života Ile Kofler znatno je iscrpnije dokumentovan nego njene formativne godine, posebno – za nas u Srbiji najzanimljiviji period – njenog života u Beogradu. Zbog toga ova etapa njene biografije podseća na nedovršenu slagalicu u kojoj i dalje ima praznina, pitanja koja čekaju odgovore ili nove zaključke koji će možda zameniti i neke pogrešne. Ipak, čak i delimično zaokružena, slagalica pokazuje na koji način je Beograd uticao na formiranje ličnosti, interesovanja i umetničkog profila Ile Kofler.

M. Stajić