Ana Avramov: Vokale smo snimali noću kada se komšije stišaju

Ana je dobila treću nagradu u kategoriji poezije za pesmu „Jugo“.

Pesmu je poslala u poslednjem momentu, a vest o nagradi ju je obradovala, pogotovo što poslednjih osam meseci živi u Berlinu. U Berlin je otišla iz mnogo razloga, a jedan od njih je muzika. Život u Berlinu je u njoj, kako sama kaže, pokrenuo “lavinu pisanja”, pa je, evo, nagradu dobila za ono što je napisala.

– Kada ste okruženi tuđinom i tuđim jezikom, vaš maternji jezik vam postane dragoceniji. Čini mi se da je upravo odlazak u Nemačku pokrenuo tu lavinu pisanja kod mene. Jezik i hrana me vezuju za dom. Možda me je i selidba naterala da konkurišem pesmom na konkursu “Ulaznice”. Mama mi je uporno slala link i podsećala me na rok, tako da sam u poslednjem momentu poslala prijavu više iz neke nostalgije, nego iz potrebe za priznanjem. Simptomatično se i pesma zove “Jugo”. Dobila sam, dakle, treću nagradu za poeziju, a nadam se da ću uskoro nešto uraditi povodom objavljivanja samostalne zbirke– priča Ana Avramov.

Književnost, koju je Ana završila u Beogradu, samo je jedna od ljubavi koju ima ova 33-godišnjakinja sa berlinskom adresom.

– Kao tinejdžerka, zaljubila sam se u muziku i prestala sam da sviram klavir. Kupila sam prvu akustičnu gitaru i krenula da vežbam „Nirvanu“. Vežbanje instrumenta mi je bilo dosadno, ali sam znala da moram da dostignem neki nivo znanja da bih mogla da pravim svoje pesme. Posle prve naučene pesme “The Man who sold the world”, ja sam odmah krenula da snimam svoje ideje. U srednjoj školi sam bila jedina devojka koja je svirala električnu gitaru – nastavlja Ana svoju priču.

Iz perioda gimnazijskog školovanja, Ana se sa najlepšim osećanjima seća pevanja u horu „Koča Kolarov“.

– Profesor Mirko Bulovan i „Koča“ su me naučili mnogim stvarima koje danas smatram neprocenjivim. Profesor Bulovan je važio za ekscentričnog profesora koji je umeo na radikalan ili bizaran način da sprovodi svoje metode. To jeste bilo tačno, ali ste isto tako mogli mnogo da naučite, kako da se nosite sa tremom, kako da se „otkačite“ u muzici i koliko je to važno. Hor me je oslobodio i omogućio da krenem da sviram u bendovima. Tu je onda bilo raznih projekata, još uvek se živeo taj mit rokenrola, bili smo puni entuzijazma – navodi naša sagovornica.

Čitati ili živeti

Dok živi svoje berlinske dane, osim što piše Ana i čita.

– Imam mnogo započetih knjiga trenutno. Čitam Tišmin novi roman „Grozota“,  čitam roman Pola Baulsa “The Spider’s House”, Robert Valserove “Berlin Stories”, „Nevidljive gradove“ Itala Kalvina, „Divlje i tvoje“ Olje Savičević Ivančević, „Trenutak pravog osećaja“ Petera Handkea i odličan roman japanske spisateljice koja živi u Berlinu “The Emissary” Yoko Tanjada – završava svoju priču Ana Avramov.

Uporedo sa studijama svetske književnosti, nastavila je sama da snima pesme. Sadašnjeg producenta i prijatelja Sirila Lima upoznala je na radionici Gete instituta.

- Siril me je posle projekta Instituta pozvao u Berlin da snimimo nekoliko mojih pesama i tako je nastala naša dugogodišnja saradnja. Sa bendom “In Absentias” snimila sam prvi EP “Far Out” u Zrenjaninu, Beogradu i Berlinu. Vokale smo snimali u mojoj sobi, noću kada bi se komšije stišale. Nakon toga, Sirilova izdavačka kuća nam je omogućila evropsku turneju sa Sirilovim bendom. Svaka turneja je avantura, ali ova je zaista bila nešto posebno. Iz ove perspektive to sada deluje kao neki mit ili bajka – priseća se naša sagovornica.

Svoj prvi album, “Open Heart”, Ana je objavila 2018. godine.

– Bila sam potpuno šokirana, koliko je vremena i napora potrebno da se napravi samostalno jedna ploča u Srbiji, a da to ne bude nešto potpuno amaterski. Imala sam osećaj kao da moram da izmišljam sve iz početka. Sistem samo prividno postoji, iza njega uglavnom stoji grabež, korist, gola borba za zrna prilike da dobijete pažnju par medija koji prate alternativnu scenu. U tom trenutku, mladalačke iluzije da se od muzike u Srbiji može živeti, ili od umetnosti uopšte, nestaju – navodi ona.

Ana kaže da je život u Berlinu jednostavno prihvatanje razlike i da svaki hod ulicom može da postane novo čudo.

-Možete da budete šta god vam padne na pamet i nikoga neće biti briga. Berlin je moja stara ljubav, grad kome sam se uvek vraćala. Berlin je čak i sada zanimljiv, svaka ulica vam se otvara u šetnji sa nečim novim, sve je neponovljivo. Inspiracije ima svuda, ako čovek ume da vidi. Planirano snimanje albuma za april u Srbiji je otkazano, a ja još uvek nisam sigurna kada ću moći nazad kući. Jedan moj prijatelj je rekao da je selidba u drugu državu trauma, kao kad vam umre neko drag. Meni se čini da sam ja prošla kroz dve istovremene traume: koronu i selidbu – ističe Ana.

Željko Balaban