URUČENO NAŠE NAJVIŠE PRIZNANJE ZA TEATROLOGIJU „Lovorov venac” Svetozaru Rapajiću
U Pozorišnom muzeju Vojvodine juče je pozorišnom reditelju, teatrologu i pedagogu, profesoru emeritusu Svetozaru Rapajiću, uručena nagrada „Lovorov venac”.
Ovo priznanje se, podsetimo, dodeljuje najznačajnijim našim teatrolozima kao znak potvrde izuzetnog doprinosa pozorišnoj umetnosti. „Svetozar Rapajić je već decenijama pouzdani svedok teatarskog života ne samo Srbije, nego i pozorišne stvarnosti nekadašnjih jugosloven- skih republika, ali je i predani, lucidni analitičar čiji je naučni i teorijski doprinos utkan u njegove stručne, teatrološke studije. U isti mah, on je, upravo blagodareći svojim rediteljskim, pedagoškim i teatrološkim radovima, i dragoceni kreator ambijenta u kojem se naš pozorišni život odvija nezaobilazni stručni konsultant, dobronamerni savetnik i istinski prijatelj teatarskih stvaralaca, član ili predsednik uglednih domaćih i međunarodnih žirija - bilo pozorišnih festivala, ili za dodelu nagrada koje se tiču oblasti teatarskog stvaralaštva”, navodi se u obrazloženju.
Spoj teorijskih znanja i ogromnog iskustva, udružen sa njemu svojstvenom akribičnošću, rezultirao je činjenicom da je Rapajić osoba od izuzetnog integriteta i neprocenjive vrednosti za ovdašnji pozorišni život, naročito na planu doprinosa savremenoj, modernoj teatrologiji, teatrografiji i pozorišnoj kritici, ističe predsednica udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije prof. dr Marina Milivojević Mađarev. „Na tom polju Svetozar rapajić, međutim, ne pravi razliku između dramskog, operskog i baletskog pozorišta, te lutkarstva i pozorišta za decu. Sve teatarske oblike, forme i žanrove on iz svog teatrološko-kritičarskog ugla sagledava s podjednakom ozbiljnošću i osećanjem odgovornosti, koji su svojstveni svakom temeljnom naučnom pristupu, o čemu svedoče njegovi teatrološki radovi i studije”...
Od prakse do teorije
Krenuo sam od praktičara ali sam uvek nekako shvatao da je potrebno i promišljati, otkrivati, znati... da su to dve strane umetničke delatnosti koje se nadopunjuju – izjavio je prof. Rapajić, napominjući da je značaj „Lovorovog venca” i u tome jer nas podseća na sve te značajne umove koji su do sada dobijali tu nagradu, počev od Milenka Misailovića, Petra Marjanovića i Božidara Kovačeka.
Svetozar Rapajić rođen je u Splitu 1942. godine, da bi gimnaziju i muzičku školu pohađao u Novom Sadu. Kao gimnazijalac bio član Kulturne redakcije Tribine mladih u Novom Sadu i član žirija za nagradu mladom glumcu na Sterijinom pozorju 1961. godine. Iste godine primljen na Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu, kasnije Fakultet dramskih umetnosti, gde će proći sva zvanja, od asistenta do redovnog profesora, za predmet Pozorišna režija. Bio je i dekan FDU, a po odlaska u penziju 2009 biran je u zvanje profesora emeritusa Univerziteta umetnosti. Uporedno sa nastavom na FDU predavao je u baletskim školama u Beogradu i Novom Sadu, na Fakultetu umetnosti u Prištini, kasnije u Kosovskoj Mitrovici... a bio je angažovan i na doktorskim studijama od Fakulteta primenjenih umetnosti do Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Objavio je niz knjiga i udžbenika, kao i veliki broj teorijskih i stručnih tekstova. Ove godine proglašen je za počasnog doktora Univerziteta umetnosti u Beogradu.
M. Stajić