УРУЧЕНО НАШЕ НАЈВИШЕ ПРИЗНАЊЕ ЗА ТЕАТРОЛОГИЈУ „Ловоров венац” Светозару Рапајићу
У Позоришном музеју Војводине јуче је позоришном редитељу, театрологу и педагогу, професору емеритусу Светозару Рапајићу, уручена награда „Ловоров венац”.
Ово признање се, подсетимо, додељује најзначајнијим нашим театролозима као знак потврде изузетног доприноса позоришној уметности. „Светозар Рапајић је већ деценијама поуздани сведок театарског живота не само Србије, него и позоришне стварности некадашњих југословен- ских република, али је и предани, луцидни аналитичар чији је научни и теоријски допринос уткан у његове стручне, театролошке студије. У исти мах, он је, управо благодарећи својим редитељским, педагошким и театролошким радовима, и драгоцени креатор амбијента у којем се наш позоришни живот одвија незаобилазни стручни консултант, добронамерни саветник и истински пријатељ театарских стваралаца, члан или председник угледних домаћих и међународних жирија - било позоришних фестивала, или за доделу награда које се тичу области театарског стваралаштва”, наводи се у образложењу.
Спој теоријских знања и огромног искуства, удружен са њему својственом акрибичношћу, резултирао је чињеницом да је Рапајић особа од изузетног интегритета и непроцењиве вредности за овдашњи позоришни живот, нарочито на плану доприноса савременој, модерној театрологији, театрографији и позоришној критици, истиче председница удружења позоришних критичара и театролога Србије проф. др Марина Миливојевић Мађарев. „На том пољу Светозар рапајић, међутим, не прави разлику између драмског, оперског и балетског позоришта, те луткарства и позоришта за децу. Све театарске облике, форме и жанрове он из свог театролошко-критичарског угла сагледава с подједнаком озбиљношћу и осећањем одговорности, који су својствени сваком темељном научном приступу, о чему сведоче његови театролошки радови и студије”...
Од праксе до теорије
Кренуо сам од практичара али сам увек некако схватао да је потребно и промишљати, откривати, знати... да су то две стране уметничке делатности које се надопуњују – изјавио је проф. Рапајић, напомињући да је значај „Ловоровог венца” и у томе јер нас подсећа на све те значајне умове који су до сада добијали ту награду, почев од Миленка Мисаиловића, Петра Марјановића и Божидара Ковачека.
Светозар Рапајић рођен је у Сплиту 1942. године, да би гимназију и музичку школу похађао у Новом Саду. Као гимназијалац био члан Културне редакције Трибине младих у Новом Саду и члан жирија за награду младом глумцу на Стеријином позорју 1961. године. Исте године примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, касније Факултет драмских уметности, где ће проћи сва звања, од асистента до редовног професора, за предмет Позоришна режија. Био је и декан ФДУ, а по одласка у пензију 2009 биран је у звање професора емеритуса Универзитета уметности. Упоредно са наставом на ФДУ предавао је у балетским школама у Београду и Новом Саду, на Факултету уметности у Приштини, касније у Косовској Митровици... а био је ангажован и на докторским студијама од Факултета примењених уметности до Факултета техничких наука у Новом Саду. Објавио је низ књига и уџбеника, као и велики број теоријских и стручних текстова. Ове године проглашен је за почасног доктора Универзитета уметности у Београду.
М. Стајић