VELIKI JUBILEJ, JEDAN ORKESTAR, TRI FESTIVALA Zvučna čarolija
Ne tako davno uspostavljena ustaljenija saradnja među fastivalima Bemus, Nomus i Somus, ovog oktobra je donela nekoliko programskih preplitanja.
Prvo je pripalo Zagrebačkim solistima, koji su inicijalni koncert održali u Kolarčevoj zadužbini; drugi su priredili u novosadskoj Sinagogi, a treći u somborskoj Gradskoj kući, sve nastupe povezavši Štrausovim Metamorfozama. Čuveni ansambl, koji u aktuelnoj sezoni obeležava 70 godina rada, od 2012. dobio je novi zamah i podsticaj zahvaljujući u to vreme novoangažovanom umetničkom rukovodiocu i prvom violinisti Sretenu Krstiću, do nedavno i uglednom koncertmajstoru Minhenske filharmonije. O savršenoj lakoći i žarkom, ali i usaglašeno kultivisanom, temperamentnom, maštovitom, ali i stilski primerenom tumačenju svedočili smo na oba vojvođanska festivala, sa zaključkom na 11. Somborskim muzičkim svečanostima.
Na ovom trećem ogledanju solista je bio pijanista Mihajlo Zurković, vanredni profesor klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i umetnički direktor Somusa od njegovog obnavljanja 2013. godine. Umetnik prefinjene senzibilnosti i filigranske klavirske tehnike opredelio se, shodno sastavu Zagrebačkih solista, za Koncert za klavir i gudače br. 11 u Ef-duru, K. 413 Volfganga Amadeusa Mocarta iz 1782. godine. I ovaj prvi od 17 briljantnih a lako slušljivih, „neizveštačenih“ bečkih koncerata koncipirao je, kako je sam zabeležio, kao „srećnu sredinu između onog što je prelako i onoga što je je preteško“.
Novosadske muzičke svečanosti zatvaraju se večeras koncertom poznatog pijaniste Simona Trpčeskog, koji će sa klarinetistom Hidanom Mamudovim, violinistom Aleksandom Krapovskim, Violončelistom Aleksandrom Somovim i perkusionistom Vlatkom Nuševim predstaviti projekat „Makedonisimo”. „Moja ideja je bila prilično jasna: da ova muzika treba da komunicira sa onima koji nisu sa ovih prostora. To dakle mora da bude savremen i moderan muzički izraz sa svim uticajima i znanjima kroz muzičku istoriju. Kompozitor Pande Šahov je apsolutno prepoznao tu moju ideju i veoma smo blisko sarađivali na realizaciji ovog projekta. Uradili smo 80 minuta muzike, gde je prikazana autentičnost i moć makedonskog melosa”, rekao nam je Simon Trpčeski. Koncert počinje u 20 časova u Sinagogi.
M. S.
Upravo navedene osobine došle su do izražaja u Zurkovićevom , i od ranije poznatom, stilski verodostojnom izvođenju Mocartove muzike. Suptilan udar, prefinjeno fraziranje i minuciozno dinamičko nijansiranje, lakoća muziciranja i prava lepršavost u donošenju ukrasa, krasili su umetnikovo šarmantno predavanje. Njegovo pažljivo vođenje kroz prirodnu uravnoteženost dela koje do trećeg varijacionog stava teče bez i jednog zastoja, usklađeno s posvećenim usmeravanjem sjajnog koncertmajstora Sretena Krstića (koji je izvanredno održavao sklad između gudačkog ansambla i klavira), rezultiralo je umetničkom kreacijom i doživljajem najčistije tonske lepote.
Od vremena nastanka (1944/45), nažalost i danas životno aktuelne, duboko refleksivne i tragične Metamorfoze za 23 solistička instrumenta Riharda Štrausa, inspirisane razaranjem kulturnih spomenika u Nemačkoj i Austriji pred kraj Drugog svetskog rata, izvedene su na sva tri koncerta. Prilagođena sastavu Zagrebačkih solista u različitim kombinacijama, interpretacija je već u napregnutim lukovima inicijalnog Adađa stvarala sonornost enormno uvećanog, u svakom detalju izuzetno fleksibilnog gudačkog kvarteta. Podstrek za postupni razvoj u intenzivnu i izvanredno zgusnutu, ali i veoma ekonomičnu tonsku sliku, majstorski isprepletenih linija, dao je izraziti lamentozni solo toplo ozvučenog violončela, kojem su se ubrzo pridružile izražajno upečatljive viole, s poznatom temom iz Betovenove Eroike.
Osećanje čežnje i rezignacije, osim s ovim svojevrsnim posmrtnim maršem, povezano i s citatima nekih Vagnerovih motiva, ali i naslov dela kao objave njegovog strukturalnog programa, Zagrebački solisti su izražavali isticanjem stalnog tematskog preobražavanja, uverljivo čuvajući osnovnu ideju živom i netaknutom. Neprekidno rastući do snažnog i energičnog Alegra, konstituišući muzički tok Metamorfoza, od početnog tematskog nagoveštaja i rascvetavanja, do konačnog, iskristalizovanog uporišta (s podsećanjem na početak), veliki umetnici gudačkih instrumenata, predvođeni upravo magičnim duhovnim vođstvom svog poštovanog koncertmajstora Sretena Krstića, opčinili su zanesene slušaoce potpuno nestvarnom zvučnom čarolijom sasvim izuzetne vrste.
Marija Adamov