Svetlana Palada: Klasika majka, džez otac, pa sva ostala deca

Moćan i nežan vokal ove energične dame, ljubitelji kvalitetne muzike imaće priliku da slušaju, u interesantnoj kombinaciji sa džez bendom “Džezva&Džezvica”, onlajn, 13. januara, u okviru novosadskog Dočeka 7529. godine, a publika će moći da prati koncert na novoj platformi Visit Novi Sad.

Prepoznatljiva i neustrašiva, svojim vokalom pleni još od ’96. godine kada je postala vokalni solista Radio Novog Sada. Shvatajući važnost edukacije, ubrzo počinje usavršavanje u Beogradu, dolazi i do Letnje škole Berklija, u okviru džez festivala „Umbrija“ u Italiji, 2005. godine, u klasi velikih muzičara kao što su Dona Makelroj i Denis Montgomeri III, da bi na kraju i sama počela da predaje vokalnu tehniku i vodi svoju klasu, u Centru za muzičko obrazovanje „Kulturno sklonište”. Svetlana je 2010. potpisala svoj prvi inostrani ugovor za izdavačku kuću „Amadearecords“ i njen singl „Indigo child“ se našao na svim sajtovima za skidanje muzike Itunes, Cdbabx. Iste godine, započela saradnju i sa O&M Akademijom i učestvovala u radu mjuzikla „Sav taj shonj” za koji je muziku napisala Marina Adamov Stojadinović, po tekstu Olivere Inić, kao asistent predavač vokalne tehnike. Intezivno sarađuje sa novosadskim Big Bendom i kvartetom Aleksandra Dujina.

Vokal Svetlana Palada, kontrabasista Fedor Ruškuc, gitarista Vladimir Jakovljević, bubnjar Nenad Kojić jednako je „Džezva&Džezvica“, kako biste opisali osećanje koje vas veže za ovaj sjajni kvartet?

– Mi smo svi profesionalnci, i dugo, dugo sarađujemo. Feđa, Nenad i Vanja su moje kolege, braća, muzički saputnici, svašta smo prošli zajedno. Sve što se dešava na sceni, ide na pogled, na osećaj. Osećam se udobno i konforno u njihovom društvu, ušuškano, baš kao džezvica. Meni je uvek čast da sarađujem s njima, pa mi je izuzetno drago što će publika imati priliku upravo da oseti naš mali raj i s tim osećanjem uđe u Novu godinu.

Pandemija je neminovno uticala na muzički svet. Svi nastupi su otkazani, nastalo je zatišje. Nastup benda „Džezva&Džezvica“ biće realizovan onlajn, ali izvođenje je bez publike u Kultunoj stanici Rumenka. Kako je pevati pred praznom salom?

– Osećanje nije sjajno. Bavim se i pedagoškim radom, pa mogu da kažem da sam sačuvana, jer imam „hleb u rukama“, ali taj izvođački deo izuzetno trpi, kako ja tako i ostale kolege. Mogu da kažem da sam tužna zbog toga i želela bih da u Novoj godini, sve ovo stane i da počnemo koliko toliko da radimo. S druge strane, muzičar može nešto da radi. Pored pedagoškog rada, ovaj period mi je pružio vreme u kom sam mogla da se bavim i autorskim radom. Nadam se da će se u Novoj godini i realizovati. Želim nam brzo da nastavimo, tamo gde smo stali.

Čitav umetnički svet preselio se u onlajn format. Kako Vi vidite digitalizaciju umetnosti?

– Osnovna stvar naše delatnosti je ta razmena energije sa publikom. I bez toga, nije to to. Nadam se da je to privremeno i da ćemo se uskoro vratiti u klubove, na pozornicu, pred publiku što jeste smisao naše profesije. Situacija nas je primorala da se okrenemo onlajn formatu, ne samo nas muzičare već i druge profesije. Ali moramo da se snalazimo u okolnostima koje nisu bas sjajne, kao i da pružimo našoj publici zavodljivu džez magiju.

Gde je danas džez, a kako ga vidite u budućnosti?

– Džez je postao kao i klasika. Klasika majka, džez otac, pa sva ostala deca. Stalno se dešava fuzije i to je normalno, ali suština uvek ostaje ista. Za mene lično, uvek će akustika imati prioritet, živa svirka, živo izvođenje – to ima nekog smisla. Smatram da ni promena nekad nije loša. Muzika struji i menja se, ali, verujem da će suština džeza ostati i u budućnosti.

G. Gala