Светлана Палада: Класика мајка, џез отац, па сва остала деца

Моћан и нежан вокал ове енергичне даме, љубитељи квалитетне музике имаће прилику да слушају, у интересантној комбинацији са џез бендом “Džеzva&Džеzvica”, онлајн, 13. јануара, у оквиру новосадског Дочека 7529. године, а публика ће моћи да прати концерт на новој платформи Висит Нови Сад.

Препознатљива и неустрашива, својим вокалом плени још од ’96. године када је постала вокални солиста Радио Новог Сада. Схватајући важност едукације, убрзо почиње усавршавање у Београду, долази и до Летње школе Берклија, у оквиру џез фестивала „Умбрија“ у Италији, 2005. године, у класи великих музичара као што су Дона Макелрој и Денис Монтгомери ИИИ, да би на крају и сама почела да предаје вокалну технику и води своју класу, у Центру за музичко образовање „Културно склониште”. Светлана је 2010. потписала свој први инострани уговор за издавачку кућу „Амадеарецордс“ и њен сингл „Индиго child“ се нашао на свим сајтовима за скидање музике Итунес, Cdbabx. Исте године, започела сарадњу и са O&M Академијом и учествовала у раду мјузикла „Сав тај схоњ” за који је музику написала Марина Адамов Стојадиновић, по тексту Оливере Инић, као асистент предавач вокалне технике. Интезивно сарађује са новосадским Биг Бендом и квартетом Александра Дујина.

Вокал Светлана Палада, контрабасиста Федор Рушкуц, гитариста Владимир Јаковљевић, бубњар Ненад Којић једнако је „Џезва&Џезвица“, како бисте описали осећање које вас веже за овај сјајни квартет?

– Ми смо сви професионалнци, и дуго, дуго сарађујемо. Феђа, Ненад и Вања су моје колеге, браћа, музички сапутници, свашта смо прошли заједно. Све што се дешава на сцени, иде на поглед, на осећај. Осећам се удобно и конфорно у њиховом друштву, ушушкано, баш као џезвица. Мени је увек част да сарађујем с њима, па ми је изузетно драго што ће публика имати прилику управо да осети наш мали рај и с тим осећањем уђе у Нову годину.

Пандемија је неминовно утицала на музички свет. Сви наступи су отказани, настало је затишје. Наступ бенда „Џезва&Џезвица“ биће реализован онлајн, али извођење је без публике у Култуној станици Руменка. Како је певати пред празном салом?

– Осећање није сјајно. Бавим се и педагошким радом, па могу да кажем да сам сачувана, јер имам „хлеб у рукама“, али тај извођачки део изузетно трпи, како ја тако и остале колеге. Могу да кажем да сам тужна због тога и желела бих да у Новој години, све ово стане и да почнемо колико толико да радимо. С друге стране, музичар може нешто да ради. Поред педагошког рада, овај период ми је пружио време у ком сам могла да се бавим и ауторским радом. Надам се да ће се у Новој години и реализовати. Желим нам брзо да наставимо, тамо где смо стали.

Читав уметнички свет преселио се у онлајн формат. Како Ви видите дигитализацију уметности?

– Основна ствар наше делатности је та размена енергије са публиком. И без тога, није то то. Надам се да је то привремено и да ћемо се ускоро вратити у клубове, на позорницу, пред публику што јесте смисао наше професије. Ситуација нас је приморала да се окренемо онлајн формату, не само нас музичаре већ и друге професије. Али морамо да се сналазимо у околностима које нису бас сјајне, као и да пружимо нашој публици заводљиву џез магију.

Где је данас џез, а како га видите у будућности?

– Џез је постао као и класика. Класика мајка, џез отац, па сва остала деца. Стално се дешава фузије и то је нормално, али суштина увек остаје иста. За мене лично, увек ће акустика имати приоритет, жива свирка, живо извођење – то има неког смисла. Сматрам да ни промена некад није лоша. Музика струји и мења се, али, верујем да ће суштина џеза остати и у будућности.

Г. Гала