Simfonijski orkestar AUNS: Zrelija interpretacija, složeniji repertoar
NOVI SAD: Profesija muzičara-instrumentaliste spada u ona zanimanja koja traju od samog početka školovanja, obično od 7. godine života.
Zatim slede godine i godine višečasovnog dnevnog vežbanja da bi se postigli vrhunski rezultati. Malo je onih koji istraju na tom putu koji znači izazov „osvajanja“ sve bolje, sve zrelije interpretacije i sve složenijeg repertoara. Studenti Departmana muzičke umetnosti na koncertu u Sinagogi dokazali su da se uloženi trud isplati i da se preko trnja stvarno stiže do zvezda, ukoliko radite – razume se – sa pravim profesorima i obrazujete se na instituciji koja nastoji da pruži najbolje uslove za rad svojih štićenika.
Izbor programa koji izvodi Simfonijski orkestar Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu – kako je istakao maestro Andrej Bursać – zavisi od generacija instrumentalista Akademije, odnosno od trenutnog broja studenata na određenim instrumentalnim grupama. Međutim, dodao je, istovremeno se vodi računa da studenti prođu kroz dela različitih stilskih epoha da bi stekli iskustvo koje će im pomoći u daljoj profesionalnoj karijeri. Tako su u nedelju u novosadskoj Sinagogi akademci izveli Koncert za klarinet i orkestar u A-duru V. A. Mocarta i Patetičnu simfoniju P. I. Čajkovskog, dva dela koja spadaju u sam vrh koncertantne i simfonijske literature. Kada je u pitanju tako visoko rangiran repertoar, uvek postoji realna mogućnost poređenja sa vrhunskim izvođenjima renomiranih ansambala.
Sudeći po onome što se čulo u Sinagogi u nedelju – orkestar Muzičkog departmana već je spreman za izazove ravne profesionalnim orkestrima. Nije reč samo o tome da se dosledno isprati partitura i zahtevi kompozitora, već o smelosti, o entuzijazmu, o umešnosti mladih akademaca koji „rumenih obraza i crvenih ušiju, sve što mogu – to i daju“, kako je jednom istakao Mladen Jagušt. Tako su „rumenih obraza“, uz čvrsto, sigurno, sugestivno i nadasve koncentrisano vođstvo dirigenta Bursaća, studenti prozračno, rafinirano i odmereno dočarali 18. vek u Mocartovom remek-delu, dok su u čuvenoj Šestoj simfoniji Čajkovskog zrelo, sugestivno, sa bolnom dramatikom doneli sve „boje“ kompozitorove „labudove pesme“, dela u kojem se autor opraštao od života.
Nedavno je, podsetimo, predstavljena monografija pod nazivom Mešoviti hor i Simfonijski orkestar Akademije umetnosti koja predstavlja doprinos obeležavanju 45 godina postojanja AUNS - jedine vojvođanske državne visokoškolske umetničke ustanove. U publikaciji, koju potpisuju Ira Prodanov, Nataša Crnjanski i Nemanja Sovtić, sadržane su „biografije“ dva studentska ansambla, poglavlje o kritikama koje su tokom više od četiri decenije pisane o njihovim koncertima, intervjui sa maestrom Mladenom Jaguštom, Nenadom Ostojićem i Borisom Černogubovim, koji su - svaki iz svoje pozicije na Akademiji – dali trajni doprinos negovanju ovih ansambala. Pored toga, navedene su biografije svih domaćih i stranih dirigenata koji su sa studentima radili, te spiskovi svih do sada održanih koncerata sa preciznim navođenjem izvedenih dela, solista-učesnika, sala i termina gde su ansambli nastupali. Posebno je dragoceno poglavlje Sećanja, gde su sadašnji i bivši studenti Departmana muzičke umetnosti iz zemlje ali i sveta slali autorima svoje utiske, anegdote i doživljaje koje pamte iz iskustava učešća u horu ili orkestru. Monografija je bogato ilustrovana brojnim fotografijama sa koncertnih događaja iz starijeg i novijeg vremena, a deo je projekta Kulturološki identiteti u umetničkoj produkciji Akademije umetnosti (2017 – 2020) koji finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj. Štampana je na srpskom i engleskom jeziku.
Kao solista u Mocartovom Koncertu nastupio je Bogdan Bikicki, koji je još jednom potvrdio da na klasi klarineta Akademije umetnosti godinama stasavaju generacije vrhunskih izvođača. Instrument ovog umetnika doneo je impresivnu paletu boja i karaktera, postižući gotovo nestvarne dinamičke nijanse, tehnički brilijantne pasaže i topao, zaobljen ton.
Još jedan aspekt koncerta u Sinagogi mora biti pomenut, jer se tiče saradnje različitih departmana Akademije umetnosti i prakse koja bi trebalo da bude sastavni deo svakog visokoškolskog obrazovanja. Naime, muziciranje studenata Departmana muzičke umetnosti snimali su studenti programa audio-vizuelnih medija Akademije, uz saradnju koleginica sa Katedri za muzikologiju i za kompoziciju koje su, „čitajući“ partiture, davale sugestije za adekvatne kadrove uz odgovarajuću muziku, koji će u postprodukciji biti montirani. Uz sopstvenu produkciju zvuka, Akademija umetnosti na ovaj način uspela je da ceo snimak realizuje sopstvenim snagama, što će ubuduće biti redovna praksa.
U decenijama iza nas kritika je davala Simfonijskom orkestru Akademije umetnosti vrhunske ocene, poredila ga je sa „engleskim travnjakom kojeg treba pažljivo negovati“, a jedno vreme ga je stavila iznad svih tadašnjih jugoslovenskih simfonijskih ansambala. Kvalitet ovog orkestra ne opada, i prava je šteta što Pokrajinski sekretarijat za kulturu, pored redovnog finansiranja ovakvih projekata Akademije, nema i redovnu praksu podrške gostovanja ovog ansambla u Beogradu ili nekom drugom gradu u Srbiji, kao što je to bilo u prošlosti. Time bi mladi muzičari bili više motivisani za svoj posao, a njihova umetnost bila bi prepoznata ne samo na lokalnom, već i na državnom nivou.
Ira Prodanov