Sanja Lukovac, pijanistkinja: Sinteza imaginacije i discipline

Sa šesnaest godina je završila srednju muzičku školu u rodnom Kragujevcu, i postala jedan od najmlađih studenata AUNS. Nakon završenih studija usavršavanje je nastavila na specijalističkim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, doktorirala na Odseku za kamernu muziku, a trenutno je i na doktorskim studijama na Odseku za klavir. Vanredni je profesor na Katedri za klavir Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Školovanje, majstorski kursevi, takmičenja i osvojene nagrade, išle su zajedno sa razvojem njene izvođačke karijere. Nastupa kao solista, sa orkestrom, i kao član kamernih ansambala. Na 40. Nomusu nastupila je kao solista sa gudačkim kvartetom “Tajj”.

Izvela sam Betovenov Klavirski koncert br.4 u Ge-duru. S obzirom na to da se nalazi između Klavirskog koncerta br.3, prožetog izraženim energetskim nabojem, i “Carskog” Klavirskog koncerta br.5, veličanstvenog i monemuntalnog, Klavirski koncert br.4 je oaza koja ih razdvaja na najlepši mogući način, tako da sam prikazala nešto drugačijeg Betovena. Ovaj koncert krasi “dostojanstven” virtuozitet koji je uvek u službi ekspresivnosti i donekle suzdržan muzički izraz. Može se reći da je u njemu Betoven prikazao koncertantni oblik lične ispovesti. Na savršen način napravio je sintezu “imaginacije” i klasičarske discipline.      

Šta Betoven znači pijanistima i kakve im pruža mogućnosti?

Mogućnosti pri izvođenju su neiscrpne, a ono što je sigurno jeste da interpretacija Betovenove muzike zahteva aktivaciju svih potencijala koje izvođač poseduje. Osim toga, podrazumeva i poniranje u najskrivenije, latentne slojeve muzike, filozofski i analitičan pristup, snagu i moć s jedne strane, ali i zadiranje u najtananiju intimu. Čini se da su velikim udelom na Betovenovo stvaralaštvo uticala i dešavanja u pogledu razvoja klavira. To se najpre ogleda kroz bogatstvo njegovog muzičkog jezika i prisustvo specifičnih efekata putem kojih je proširio dijapazon klavirskog zvuka. Dakle, zaista se može zaključiti da je u potpunosti iskoristio širu paletu mogućnosti koju je nudio klavir iz perioda njegovog stvaralaštva. Svakako da savremeni klavir uveliko prevazilazi tadašnje mogućnosti, tako da je pred izvođačima neiscrpno bogatstvo, naročito u pogledu tonskog nijansiranja.

Kamerna muzika zauzima posebno mesto u Vašoj karijeri, imate i doktorat iz te oblasti. Kada bi poredili solo i nastup u kamernom ansamblu, koje bi bile najuočljivije razlike, odnosno prednosti i mogućnosti koje pružaju izvođačima?

Najuočljiviji mi je uvek bio pristup tumačenju muzičkog tkiva koji se, čini mi se, često razlikuje, posmatrano iz perspektive soliste i kamernog muzičara. Kao izvođač u kamernom ansamblu, ili nekoj još većoj muzičkoj formaciji, uglavnom težimo jedinstvu zvuka, odnosno da višeslojno, složeno muzičko tkivo svedemo u zajednički zvuk, tonalnu sliku koju izvodi jedan zvučni izvor. Nasuprot tome, solista u radu na nekom delu teži zvučnoj raznovrsnosti, orkestriranju muzičkog tkiva. Oba pristupa interpretaciju čine još kvalitetnijom iako, u prvi mah posmatrano, deluju kontradiktorno. Pored toga, nastupi u okviru kamernih ansambala odišu razmenom energije koja se odvija i unutar ansambla, a ne samo onom koja je prisutna između izvođača i publike. Sa druge strane, u slučaju solističkih nastupa, osećaj da je podijum samo vaš, odnosno da je to vaše mesto i vreme u kojem želite da „ispričate“ neku ličnu priču, zaista je neprocenjiv.     

Pored talenta, koji Vas je odveo ranije i u osnovnu i u srednju školu, pa zatim i na studije, uvek ste tokom školovanja imali visoke ocene, a tu su i dva doktorata. Da li zainteresovanost za usavršavanje prirodno dođe tokom školovanja, a visoke ocene i uspeh onda podstiču da se ide još dalje?

Svakako. Ocene i uspeh tokom školovanja ne bih svrstala u ključne pokretače daljeg usavršavanja, to je pre želja za sticanjem novih saznanja i širenje ugla sagledavanja. Naročito za vreme doktorskih studija. Smatram da veoma značajnu ulogu u svemu tome imaju doktorske studije, jer vas podstiču da razmišljate na nešto drugačiji način. Kada izvođenje prati pisana reč, to donekle učvršćuje vaš stav, a muzička slika koju želite predstaviti postaje još jasnija. U istraživanju je sve to potkrepljeno argumentima koji proizilaze iz sveobuhvatnog, može se reći i interdisciplinarnog pristupa jednom muzičkom delu.

Jedinstveni međunarodni, isključivo ženski instrumentalni ansambl “Almazjan simfoni”, sa specijalnim gošćama, nastupa večeras na Nomusu u Srpskom narodnom pozorištu od 20 časova. Program pod nazivom “12 sezona” sadrži čuvena godišnja doba Vivaldija i Pjacole, kao i delo „Četiri nove sezone“ jermenskog kompozitora Vaše Šarafjana.

U izvođenju Šarafjanovog dela učestvuju i specijalne gošće: glumica Sloboda Mićalović, naracija, sopran Svetlana Aksenova, baletska umetnica Tatjana Tatić, igra, koreografija, i umetnica Ksenija Simonova, peščana animacija. Reditelj je Marko Manojlović. Solo violinista Hačatur Almazjan je i umetnički rukovodilac ansambla “Almazjan simfoni”.

Da li je bilo želje i prilike za usavršavanje u inostranstvu?

Da, ali eto, splet okolnosti je bio takav da sam se odlučila za dalje usavršavanje u zemlji. Delimično, na to je uticala i ljubav prema pedagogiji. Odmah nakon završetka osnovnih studija počela sam da radim, najpre u muzičkoj školi, a onda i na fakultetu. Uz profesionalno usavršavanje i nastupe, pedagogija mi je pružila novu vrstu izazova, kao i jedan drugačiji vid sazrevanja, kroz iskušenja sa kojima se susrećemo u radu sa studentima, odnosno đacima. Kontinuirano i nesebično “davanje” rezultira stvaranjem novih umetničkih individua, što za mene predstavlja izazov i motiviše me da napredujem i na tom polju. Mogu reći da moju umetničku ličnost čini potpunom samo prisustvo svih tih aspekata – kontinuirani rad na sebi, nastupi i dalje prenošenje znanja i iskustava putem pedagogije.      

U kom smeru biste želeli da se nastavi Vaša karijera, kojim delima da se obogati Vaš repertoar, i od čega to najviše zavisi? 

Kao što sam već napomenula, ispunjava me taj balans između izvođaštva i pedagoškog rada. Svaki nastup me usrećuje, izaziva dozu adrenalina koja je uvek dobrodošla, nevezano od toga da li je reč o solističkom koncertu, nastupu u okviru kamernog ansambla ili ulozi klavirskog saradnika. Nešto na čemu trenutno radim i što me u skorije vreme očekuje jeste rad na drugom doktorskom umetničkom projektu, na Odseku za klavir. Oblast mog istraživanja donekle je srodna onoj koju sam obradila u prvom doktorskom umetničkom projektu, na Odseku za kamernu muziku, a to je specifičnost stvaralaštva Johanesa Bramsa. Ovaj put, fokus neće biti samo na njemu, već i na Robertu Šumanu. Samim tim, u narednom periodu prevashodno ću biti posvećena ovom istraživanju i, proizilazeći iz toga, kreiranju interpretacija klavirskih dela pomenutih kompozitora.  

Nataša Pejčić