Сања Луковац, пијанисткиња: Синтеза имагинације и дисциплине

Са шеснаест година је завршила средњу музичку школу у родном Крагујевцу, и постала један од најмлађих студената АУНС. Након завршених студија усавршавање је наставила на специјалистичким студијама на Факултету музичке уметности у Београду, докторирала на Одсеку за камерну музику, а тренутно је и на докторским студијама на Одсеку за клавир. Ванредни је професор на Катедри за клавир Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Школовање, мајсторски курсеви, такмичења и освојене награде, ишле су заједно са развојем њене извођачке каријере. Наступа као солиста, са оркестром, и као члан камерних ансамбала. На 40. Номусу наступила је као солиста са гудачким квартетом “Тајј”.

Извела сам Бетовенов Клавирски концерт бр.4 у Ге-дуру. С обзиром на то да се налази између Клавирског концерта бр.3, прожетог израженим енергетским набојем, и “Царског” Клавирског концерта бр.5, величанственог и монемунталног, Клавирски концерт бр.4 је оаза која их раздваја на најлепши могући начин, тако да сам приказала нешто другачијег Бетовена. Овај концерт краси “достојанствен” виртуозитет који је увек у служби експресивности и донекле суздржан музички израз. Може се рећи да је у њему Бетовен приказао концертантни облик личне исповести. На савршен начин направио је синтезу “имагинације” и класичарске дисциплине.      

Шта Бетовен значи пијанистима и какве им пружа могућности?

Могућности при извођењу су неисцрпне, а оно што је сигурно јесте да интерпретација Бетовенове музике захтева активацију свих потенцијала које извођач поседује. Осим тога, подразумева и понирање у најскривеније, латентне слојеве музике, филозофски и аналитичан приступ, снагу и моћ с једне стране, али и задирање у најтананију интиму. Чини се да су великим уделом на Бетовеново стваралаштво утицала и дешавања у погледу развоја клавира. То се најпре огледа кроз богатство његовог музичког језика и присуство специфичних ефеката путем којих је проширио дијапазон клавирског звука. Дакле, заиста се може закључити да је у потпуности искористио ширу палету могућности коју је нудио клавир из периода његовог стваралаштва. Свакако да савремени клавир увелико превазилази тадашње могућности, тако да је пред извођачима неисцрпно богатство, нарочито у погледу тонског нијансирања.

Камерна музика заузима посебно место у Вашој каријери, имате и докторат из те области. Када би поредили соло и наступ у камерном ансамблу, које би биле најуочљивије разлике, односно предности и могућности које пружају извођачима?

Најуочљивији ми је увек био приступ тумачењу музичког ткива који се, чини ми се, често разликује, посматрано из перспективе солисте и камерног музичара. Као извођач у камерном ансамблу, или некој још већој музичкој формацији, углавном тежимо јединству звука, односно да вишеслојно, сложено музичко ткиво сведемо у заједнички звук, тоналну слику коју изводи један звучни извор. Насупрот томе, солиста у раду на неком делу тежи звучној разноврсности, оркестрирању музичког ткива. Оба приступа интерпретацију чине још квалитетнијом иако, у први мах посматрано, делују контрадикторно. Поред тога, наступи у оквиру камерних ансамбала одишу разменом енергије која се одвија и унутар ансамбла, а не само оном која је присутна између извођача и публике. Са друге стране, у случају солистичких наступа, осећај да је подијум само ваш, односно да је то ваше место и време у којем желите да „испричате“ неку личну причу, заиста је непроцењив.     

Поред талента, који Вас је одвео раније и у основну и у средњу школу, па затим и на студије, увек сте током школовања имали високе оцене, а ту су и два доктората. Да ли заинтересованост за усавршавање природно дође током школовања, а високе оцене и успех онда подстичу да се иде још даље?

Свакако. Оцене и успех током школовања не бих сврстала у кључне покретаче даљег усавршавања, то је пре жеља за стицањем нових сазнања и ширење угла сагледавања. Нарочито за време докторских студија. Сматрам да веома значајну улогу у свему томе имају докторске студије, јер вас подстичу да размишљате на нешто другачији начин. Када извођење прати писана реч, то донекле учвршћује ваш став, а музичка слика коју желите представити постаје још јаснија. У истраживању је све то поткрепљено аргументима који произилазе из свеобухватног, може се рећи и интердисциплинарног приступа једном музичком делу.

Јединствени међународни, искључиво женски инструментални ансамбл “Алмазјан симфони”, са специјалним гошћама, наступа вечерас на Номусу у Српском народном позоришту од 20 часова. Програм под називом “12 сезона” садржи чувена годишња доба Вивалдија и Пјацоле, као и дело „Четири нове сезоне“ јерменског композитора Ваше Шарафјана.

У извођењу Шарафјановог дела учествују и специјалне гошће: глумица Слобода Мићаловић, нарација, сопран Светлана Аксенова, балетска уметница Татјана Татић, игра, кореографија, и уметница Ксенија Симонова, пешчана анимација. Редитељ је Марко Манојловић. Соло виолиниста Хачатур Алмазјан је и уметнички руководилац ансамбла “Алмазјан симфони”.

Да ли је било жеље и прилике за усавршавање у иностранству?

Да, али ето, сплет околности је био такав да сам се одлучила за даље усавршавање у земљи. Делимично, на то је утицала и љубав према педагогији. Одмах након завршетка основних студија почела сам да радим, најпре у музичкој школи, а онда и на факултету. Уз професионално усавршавање и наступе, педагогија ми је пружила нову врсту изазова, као и један другачији вид сазревања, кроз искушења са којима се сусрећемо у раду са студентима, односно ђацима. Континуирано и несебично “давање” резултира стварањем нових уметничких индивидуа, што за мене представља изазов и мотивише ме да напредујем и на том пољу. Могу рећи да моју уметничку личност чини потпуном само присуство свих тих аспеката – континуирани рад на себи, наступи и даље преношење знања и искустава путем педагогије.      

У ком смеру бисте желели да се настави Ваша каријера, којим делима да се обогати Ваш репертоар, и од чега то највише зависи? 

Као што сам већ напоменула, испуњава ме тај баланс између извођаштва и педагошког рада. Сваки наступ ме усрећује, изазива дозу адреналина која је увек добродошла, невезано од тога да ли је реч о солистичком концерту, наступу у оквиру камерног ансамбла или улози клавирског сарадника. Нешто на чему тренутно радим и што ме у скорије време очекује јесте рад на другом докторском уметничком пројекту, на Одсеку за клавир. Област мог истраживања донекле је сродна оној коју сам обрадила у првом докторском уметничком пројекту, на Одсеку за камерну музику, а то је специфичност стваралаштва Јоханеса Брамса. Овај пут, фокус неће бити само на њему, већ и на Роберту Шуману. Самим тим, у наредном периоду превасходно ћу бити посвећена овом истраживању и, произилазећи из тога, креирању интерпретација клавирских дела поменутих композитора.  

Наташа Пејчић