„Obzorja na Tisi” i jubilarno deseto nadmetanje kompozitora 

Upravo ovaj festival je u suštini, još uvek jedina domaća manifestacija solističke vokalne muzike kada je u pitanju pozivni kompozitorski konkurs za nova ostvarenja ovog delikatnog oblika za glas i klavir, koji neguje uspomenu na Josifa Marinkovića i njegov romantičarski opus, najznačajniji baš u domenu solo pesme, afirmišući tako ovaj, još uvek pomalo zapostavljen vokalno - instrumentalni žanr kod svih generacija naših savremenih, na ovogodišnjem takmičenju, u najvećem broju mlađih autora.

Zahvaljujući Danima Josifa Marinkovića, koji su „izbrojali“ svoje deseto kompozitorsko nadmetanje, dobili smo za protekle tri decenije 110 dela naših stvaralaca različitih generacija i stilskih opredeljenja. S tim u vezi, već prvi konkursi otkrili su očekivanu i razumljivu široku žanrovsku i izražajnu raznolikost prijavljenih kompozicija, ali i nagovestili da će bar nekoliko novih zauzeti ozbiljna mesta u koncertnim repertoarima i takmičarskim programima takođe mlađe generacije vokalnih umetnika, poput sada već antologijske „Subote mog detinjstva“ Konstantina Babića, ili „Jesenjeg rastanka“ Dimitrija Golemovića s prvog takmičenja iz 1996. Takođe, i nekoliko kasnije zapaženih i nagrađenih ostvarenja Vere Milanković, Miroljuba Aranđelovića Rasinskog, Stanka Šepića, Milane Stojadinović Milić, Miloša Raičkovića, Vladimira Tošića i Svetozara Kovačevića, a na pretposlednja dva nadmetanja i novijih, vrlo darovitih autora, poput Doroteje Vejnović, Svetozara Nešića i  Mirjane Veljković, ali i najmlađih, tek otkrivenih i stasalih, Jovane Filipović, Milice Keča, Olge Janković i Ivane Govorčin.

Podsećamo se da evidentna stilska šarolikost do sada izvedenih solo pesama ide od primera gotovo zabavnog karaktera i tipa romanse, preko onih s elementima džeza ili folklornih karakteristika bogate melizmatičnosti, do kompozicija bliskih avangardnom izrazu. Slično se dogodilo i na Desetom pozivnom konkursu, na koji je po običaju takođe stiglo 12 unikatnih partitura (u rukopisu), originalnih po obliku i muzičkom jeziku, od kojih je stručni žiri u sastavu Dimitrije Golemović i Svetozar Kovačević (kompozitori) i Milica Stojadinović (prof. na Katedri za solo pevanje Akademije umetnosti) izdvojio tri, dodelivši im i tri prva mesta, odnosno nagrade. Treću je osvojila Svetlana Savić (prof. kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu) za pesmu „Lasica“ (tekst Jelene Marinkov) zamišljenu poput male dečje priče, pretežno rečitativne, uverljivo narativne vokalne linije, koju je upečatljivo „izgovorila“ mecosopran Dragana Popović uz suverenu klavirsku saradnju Milivoja Veljića. Druga je dodeljena Novosađaninu Svetozaru Nešiću za Fernnjeh pisan na duhoviti nemačko-srpski tekst Dalibora Tomasovića, posvećen baš sopranu Radoslavi Vorgić Žuržovan, koja je „skačući“ iz ekstremnih registarskih polova šarmantno naglasila pesničku i sopstvenu poruku, da želja da se ode daleko, da se otputuje na udaljena mesta, uvek ima i povratno dejstvo ili mogućnost, jer se „uvek možemo vratiti“. Tako i ona čini, često nastupajući u domovini, gde sada na novosadskoj Akademiji umetnosti i završava školovanje, braneći svoj doktorski umetnički rad.

Koliko u savremenoj solo pesmi bitan integralni deo čini (kao i kod Josifa Marinkovića) upravo klavirska deonica, pokazala je većina konkursnih kompozicija, a naročito prvonagrađena „Prolećna“ (stihovi Desanke Maksimović), jedne od najmlađih takmičarki, 25-godišnje Jelene Filipović. Pevno i raspevano tumačenje, u punom skladu s razvijenim kantabilnim karakterom dela, gde je klavir sigurno i očigledno prikazao svoj pravi, autonomni pijanistički karakter, tečno povezujući stihove, odnosno muzikalno razbokorenu vokalnu partiju, ostvarile su u celini veoma uspešno, kao i prethodno, Radoslava Vorgić Žuržovan i njena umetnička saradnica Aleksandra Rakić, zajedno se ogledajući u izvođenju ukupno šest takmičarskih numera. Sličan podvig izveo je i pijanista Milivoje Veljić, takođe sarađujući u šest kompozicija, ali i mecosopran Dragana Popović (četiri), dok su baritoni Predrag Kačavenda i Milutin Jocić (najmlađi pevač na konkursu) interpretirali po jednu.

Veoma značajno priznanje za autore predstavlja i nagrada publike, koja govori o komunikaciji dela i slušalaca. Drugi put na ovom pozivnom konkursu (posle 2014. godine) zaslužio ju je Miroljub Aranđelović Rasinski za svoje peto ogledanje u Novom Bečeju. Posle stihova Laze Kostića i Dragomira Brajkovića, Rasinski je posegnuo za rečima Ljubomira Simovića u pesmi „Sveti Sava na Atosu“ okruživši ih arhaično-molitvenom atmosferom koliko u zvonko ritmizovanoj akordici, ali i u celini bogato ukrašene klavirske partije (odlični Veljić), toliko i u lepo „plasiranom“ tekstu u baritonskoj liniji. Pokrenuta u basovskoj instrumentalnoj lagi, ona se u punom značenju i duhovnosti razotkrila zahvaljujući jasnom, ali i posvećenom vokalnom „čitanju“ tek 22-godišnjeg Milutina Jocića, potvrđenom, u stvari, aminovanom, gotovo „ukucavajućim“ klavirskim zvonima na kraju njegovog duboko meditativnog predavanja.       

        Marija Adamov