NOMUS 2019: Gidon Kremer, violinista - Muzika nije eksponat
U ovom projektu posebno se trudim da svako oseti bezvremenost umetničkog remek dela i podsećam sve nas da ne treba propustiti nijedan tren ovog kratkog života... Ovim rečima slavni violinista Gidon Kremer započinje razgovor na temu programa koji će izvesti večeras u novosadskoj Sinagogi na koncertu u okviru Nomusa i nastavlja: Očekujem da publika bude dovoljno otvorena i da prihvati sa zadovoljstvom muziku koju želimo da podelimo sa njima.
O kratkom (umetničkom) životu sigurno se ne može govoriti kad je Gidon Kremer u pitanju. Jer, on je na sceni već više od pola veka ! Ne zna se šta je na tom njegovom umetničkom putu, kojim bi svaki muzičar želeo da ide, bilo uspešnije i zanimljivije – da li uspesi iz rane mladosti, nagrade na takmičenjima, solistički nastupi , ogromna karijera i ugled koji je izgradio ili diskografija sa više od stotinu izdanja, festivali, brojni projekti koje osmišljava i neumorno nadograđuje, ili pak njegovo “ čedo” koje je već izraslo i osamostalilo se – kamerni orkestar Kremerata Baltika.
Potvrđujući da se nije umorio od stalnog traganja za zapostavljenim autorima ili delima, otrkivanja modernog u tradicionalnom zvuku ili strasnog izvođenja svojih savremenika, pred našu publiku dolazi sa najnovijim projektom pod nazivom Poslednje reči u kojem ponovo gradi muzičke mostove između stilova i vekova. Uz pomoć Viktora Kisina, “ukrstio“ je Hajdna i Šostakoviča koje povezuje promišljanje na istu temu – temu smrti. Zato smo ga i upitali koja ga muzička epoha najviše inspiriše i da li posebno izdvaja neke kompozitore?
– Ja samo imam fascinaciju umetničkim delom, kada vi nečiji muzički potpis možete u trenu da prepoznate bilo da je Glen Guld ili Žak Brel kod izvođača ili kod kompozitora Šuberta ili Pjacolu. To govori o njihovoj večnoj aktuelnosti. Imao sam zaista veliku životnu sreću da upoznam, radim, sarađujem, družim se sa nekim od najvažnijih muzičkih figura – sa Šnitkeom, Bernstajnom, ali i da i dalje stalno radim sa Pletnjovim, Martom Argerič ili Trifonovim.
Kada govorimo sa njim o savremenicima, neminovno se ipak nameće i pitanje prošlosti, kakva je uloga umetnika u današnjem modernom vremenu, šta on zapravo pokušava da prenese kroz svoje interpretacije?
– Meni je najvažnije da publiku otvorim prema slušanju i toj uzbudljivosti doživljaja muzike u direktnoj komunikaciji sa zvukom. Meni je od neprocenjivog značaja upravo otkrivanje te poruke koja se krije duboko iza notnog zapisa, na taj način se šire muzički horizonti, podstiče se bezvremenost ali se ne ubija sloboda u interpretaciji. Večite su polemike o tome da li publika mora da bude edukovana o klasičnoj muzici da bi mogla da je prati. Za mene su otvorenost za slušanje i reakcija na taj doživljaj najvažniji element u svakom nastupu.
Gidon Kremer je zapravo sav “satkan” od muzike, potpuno joj je posvećen. Stoga smo ga pitali da li ga još nešto tako iskreno i posvećeno interesuje – putovanja, knjige, filmovi ili možda, neka druga, umetnička oblast. Ima li vremena za predah i odmor?
– Nisam baš dobar u odmaranju – kaže kroz smeh – ali volim sve to što ste pomenuli. I dalje me raduju putovanja, knjige, pozorišne predstave. Ali, kao što možete da pretpostavite, nemam nikada dovoljno vremena za to.
Godinama unazad Gidon Kremer promoviše mnoga značajna dela aktuelnih ruskih i istočnoevropskih kompozitora. Neka od njih su njemu namenjena i posvećena. Interesovalo nas je da li je važno izvoditi savremenu muziku i kako bismo, na primer, bolje razumeli Betovena i Mocarta?
– Svakako nam Betoven i Mocart pomažu da razumemo koji je od savremenih kompozitora bolji ili gori. Ali, oni ne pripadaju samo prošlosti. Oni nas prate i pratiće generacije iza nas. Ja se osećam mnogo jače kada shvatim da muzika nije umetničko delo koje se nalazi u muzeju nego živi, menja se, poprima nove obrise u novom vremenu. Uvek sam želeo da balansiram između starog i novog, moji programi su uglavnom bili kreirani od dobro poznatih i nekih potpuno nepoznatih dela. Važno je naglasti i da se nepoznato ne odnosi samo na savremenu muziku. Ima mnogo toga neotkrivenog ili zaboravljenog iz prošlosti. Na primer, osetio sam ogromno zadovoljstvo kada sam otkrio Ervina Šulhova .
U 22. godini od osnivanja, Kremerata Baltika je poznata širom sveta i uticaj Gidona Kremera je još uvek snažan u vođenju orkestra, ali je neosporno da je ansambl u međuvremenu „osvojio” veću nezavisnost. Deca Kremerove male revolucije u kamernom orkestarskom muziciranju odavno su poodrasla, ali su sačuvala svu svoju stvaralačku radost, otvorenost i punu životnu energiju. Zanimalo nas je koliko muzički ukus članova orkestra utiče na ukus njegovog osnivača i vođe. Da li Gidon Kremer sluša pop, rok ili džez?
– O, da! Ja volim džez veoma. Oskar Piterson, Ela Ficdžerald i Majls Dejvis - to su moji omiljeni muzičari. Volim da slušam i dobar pop. Sting i Dajana Kral odlično to rade. Ali u mom srcu posebno mesto ima jedan muzičar. Njegova muzika me uvek inspiriše iako sam samo jednom u životu bio na njegovom koncertu. Jednom i zauvek, Žak Brel.
Mirjana Lazarević
