НОМУС 2019: Гидон Кремер, виолиниста - Музика није експонат
У овом пројекту посебно се трудим да свако осети безвременост уметничког ремек дела и подсећам све нас да не треба пропустити ниједан трен овог кратког живота... Овим речима славни виолиниста Гидон Кремер започиње разговор на тему програма који ће извести вечерас у новосадској Синагоги на концерту у оквиру Номуса и наставља: Очекујем да публика буде довољно отворена и да прихвати са задовољством музику коју желимо да поделимо са њима.
О кратком (уметничком) животу сигурно се не може говорити кад је Гидон Кремер у питању. Јер, он је на сцени већ више од пола века ! Не зна се шта је на том његовом уметничком путу, којим би сваки музичар желео да иде, било успешније и занимљивије – да ли успеси из ране младости, награде на такмичењима, солистички наступи , огромна каријера и углед који је изградио или дискографија са више од стотину издања, фестивали, бројни пројекти које осмишљава и неуморно надограђује, или пак његово “ чедо” које је већ израсло и осамосталило се – камерни оркестар Кремерата Балтика.
Потврђујући да се није уморио од сталног трагања за запостављеним ауторима или делима, отркивања модерног у традиционалном звуку или страсног извођења својих савременика, пред нашу публику долази са најновијим пројектом под називом Последње речи у којем поново гради музичке мостове између стилова и векова. Уз помоћ Виктора Кисина, “укрстио“ је Хајдна и Шостаковича које повезује промишљање на исту тему – тему смрти. Зато смо га и упитали која га музичка епоха највише инспирише и да ли посебно издваја неке композиторе?
– Ја само имам фасцинацију уметничким делом, када ви нечији музички потпис можете у трену да препознате било да је Глен Гулд или Жак Брел код извођача или код композитора Шуберта или Пјацолу. То говори о њиховој вечној актуелности. Имао сам заиста велику животну срећу да упознам, радим, сарађујем, дружим се са неким од најважнијих музичких фигура – са Шниткеом, Бернстајном, али и да и даље стално радим са Плетњовим, Мартом Аргерич или Трифоновим.
Када говоримо са њим о савременицима, неминовно се ипак намеће и питање прошлости, каква је улога уметника у данашњем модерном времену, шта он заправо покушава да пренесе кроз своје интерпретације?
– Мени је најважније да публику отворим према слушању и тој узбудљивости доживљаја музике у директној комуникацији са звуком. Мени је од непроцењивог значаја управо откривање те поруке која се крије дубоко иза нотног записа, на тај начин се шире музички хоризонти, подстиче се безвременост али се не убија слобода у интерпретацији. Вечите су полемике о томе да ли публика мора да буде едукована о класичној музици да би могла да је прати. За мене су отвореност за слушање и реакција на тај доживљај најважнији елемент у сваком наступу.
Гидон Кремер је заправо сав “саткан” од музике, потпуно јој је посвећен. Стога смо га питали да ли га још нешто тако искрено и посвећено интересује – путовања, књиге, филмови или можда, нека друга, уметничка област. Има ли времена за предах и одмор?
– Нисам баш добар у одмарању – каже кроз смех – али волим све то што сте поменули. И даље ме радују путовања, књиге, позоришне представе. Али, као што можете да претпоставите, немам никада довољно времена за то.
Годинама уназад Гидон Кремер промовише многа значајна дела актуелних руских и источноевропских композитора. Нека од њих су њему намењена и посвећена. Интересовало нас је да ли је важно изводити савремену музику и како бисмо, на пример, боље разумели Бетовена и Моцарта?
– Свакако нам Бетовен и Моцарт помажу да разумемо који је од савремених композитора бољи или гори. Али, они не припадају само прошлости. Они нас прате и пратиће генерације иза нас. Ја се осећам много јаче када схватим да музика није уметничко дело које се налази у музеју него живи, мења се, поприма нове обрисе у новом времену. Увек сам желео да балансирам између старог и новог, моји програми су углавном били креирани од добро познатих и неких потпуно непознатих дела. Важно је нагласти и да се непознато не односи само на савремену музику. Има много тога неоткривеног или заборављеног из прошлости. На пример, осетио сам огромно задовољство када сам открио Ервина Шулхова .
У 22. години од оснивања, Кремерата Балтика је позната широм света и утицај Гидона Кремера је још увек снажан у вођењу оркестра, али је неоспорно да је ансамбл у међувремену „освојио” већу независност. Деца Кремерове мале револуције у камерном оркестарском музицирању одавно су поодрасла, али су сачувала сву своју стваралачку радост, отвореност и пуну животну енергију. Занимало нас је колико музички укус чланова оркестра утиче на укус његовог оснивача и вође. Да ли Гидон Кремер слуша поп, рок или џез?
– О, да! Ја волим џез веома. Оскар Питерсон, Ела Фицџералд и Мајлс Дејвис - то су моји омиљени музичари. Волим да слушам и добар поп. Стинг и Дајана Крал одлично то раде. Али у мом срцу посебно место има један музичар. Његова музика ме увек инспирише иако сам само једном у животу био на његовом концерту. Једном и заувек, Жак Брел.
Мирјана Лазаревић