NAGRADA „MILAN MLADENOVIĆ” OVE GODINE DODELJENA BENDU „LJUBIČICE” IZ PANČEVA Stimulans za odbranu muzike u koju verujemo

Ceremonija dodele nagrada održana je u Makarskoj, a pobednik je proglašen tradicionalno, na dan Milanovog rođenja. Frontmen benda „Ljubičice” Vuk Stevanović rekao je za „Dnevnik” da im je u Makarskoj, osim prirode i puno pozitivne energije, gostoprimstvo ostavilo najjači utisak koji nose iz Hrvatske. A što se tiče nagrade, nisu imali nikakva očekivanja i rezultat ih je zaista prijatno iznenadio.

– Najveći značaj nagrade ogleda se zapravo u očuvanju Milanovog imena i dela, njegovog dostignuća u muzičkom, ali pre svega u društveno- vrednosnom smislu – navodi Vuk. – Milan je nesumnjivo bio izuzetan muzičar i pesnik. Mislim da njegova zapažanja i poruke, u odnosu prema životu, slobodi i drugima uopšte, treba da nam, s vremena na vreme, svima služe kao podsetnik. Moram priznati da osećam i teret odgovornosti, ali verujem da će nam uloga laureata sa Milanovim imenom ipak biti jak stimulans da još čvršće i beskompromisnije istrajemo u odbrani onih vrednosti, bez kojih smatramo da muzika, a i život, nemaju mnogo smisla.

Pobednička pesma nalazi se na istoimenom novom albumu, koji je imao premijeru u Beogradu, a Vuk kaže da je pravo osveženje konačno se vratiti koncertima, nakon prilično duge pauze. A novi album im je definitivno jedan od najvećih projekata na kom su radili, i što se tiče uloženog truda, vremena,  finansija, ali i broja ljudi koji su bili uključeni u njegovo stvaranje.

– Pomenuću pre svih, našeg producenta Milana Bjelicu, kao i Petra Pupića, koji su zaista puno doprineli celom albumu. Kada smo podvukli crtu, rešili smo da prekinemo seriju singlova i EP izdanja i posvetimo se snimanju albuma. Tako smo krenuli u potragu za određenim konceptom, a ona nas je uvlačila u više od jedne zečije rupe. Napravili smo veliki broj demo snimaka, od kojih većina nije završila na albumu, i tek kada smo pronašli pesmu „Dok čekamo pad”, stvari su sele na svoje mesto. Ona je  došla spontano i prirodno, kao antipod prvoj pesmi na albumu „Jedva čekamo rat ljudi protiv mašina”, i u velikoj meri najavljuje naš dalji muzički put. Značaj ove pesme za nas ima snažan utisak, zato smo i odlučili da ceo projekat nazovemo po njoj. A odgovor na pitanje kakav pad se iščekuje prepuštamo svakome da intimno odluči za sebe.

Temelj benda „Ljubičice” čine dva brata, Vuk i Petar Stevanović, koji su klasično obrazovani muzičari i producenti u Pančevu. Prvo zvanično izdanje benda je album „Ljubičice&Co.” iz 2014. godine. U to vreme,  bend su činili duvačka sekcija i vokali i brojali su puno članova, a u planu je da se za desetogodišnjicu objavi vinil tog prvog albuma.

– Taj album nam je i sada izuzetno drag, jer se gotovo svi učesnici na njemu danas profesionalno bave muzikom i imaju svoje uspešne projekte, a rad sa „Ljubičicama” je bio prvi diskografski poduhvat. Nakon toga usledili su brojni singlovi, jedan album savremene klasične muzike („Ecičibulj Braš” iz 2015. godine), kao i zajednički album sa Jesenjim orkestrom Daniela Kovača „Godine u vetru” (2016), uz brojna EP izdanja, koja su iznedrena kroz rad na filmovima i serijama. Tu su najzapaženiji „Taj neobičan dan”, „Rad na zemlji” i „Žigosani u reketu”. Dodao bih i rad na prvom i drugom albumu benda „Buč Kesidi” – priseća se Stevanović.

S obzirom na to da su imali brojne turneje i angažovanja na raznim poljima, izlazak drugog studijskog albuma benda stalno je odlagan. Međutim, globalna pandemija je, kaže Vuk, uspela da zaustavi tu lokomotivu i otvori im prostor za album „Dok čekamo pad”, na  kom se bendu pridružila i pijanistkinja Olga Petrović. Od tada zajedno sviraju na svim koncertima, pri čemu Petar Ecičibulj Braš svira električnu i akustičnu gitaru, ali i trubu, dok je njegov brat Vuk na bas gitari.

Uskoro koncert u Novom Sadu

Vuk Stevanović kaže da su se mnogo uželeli publike i svirke, te će naredni period verovatno biti obeležen u toj atmosferi. Već imaju dogovoreno nekoliko festivala za narednu godinu, a ostali su dužni i koncert u Novom Sadu, tako da će naš grad najverovatnije biti prvi na listi koncerata. I u studiju se „kuvaju” novi materijali „Ljubičica”, koji naginju ka primenjenoj muzici. A on se nada da će do kraja godine i album „Dok čekamo pad” dobiti svoje vinilno izdanje, zahvaljujući ostvarenoj saradnji sa izdavačkom kućom „Menart”.

– Petar i ja smo, pojedinačno, već odavno sarađivali sa Olgom. Zajedno smo išli još u srednju školu i na Akademiju, a Olga nas je, kao klasično obrazovana pijanistkinja, pratila u našim solo projektima. Kada smo shvatili da obojica već sviramo s njom, došlo je prirodno da je pozovemo da nam se priključi. Petar je, inače, producirao Olgin album „Scott Joplin Slonj Rag”, pa nas spajaju mnoge veze. Sa „Ljubičicama” najčešće svira sintisajzere, ali zasvira i klavir, kada za to ima uslova, i mnogo smo srećni što je bend ojačan sa jedinstvenom i brilijantnom muzičarkom – ponosno ističe Vuk Stevanović.

Inspiraciju za svoju umetnost, kaže, nalaze pre svega u muzici drugih ljudi. Kada ih neka muzika opsedne, jako dugo mogu da joj se vraćaju i pronalaze neke sopstvene uglove. Mada, ideju vodilju često nalaze i na mestima na kojima nisu očekivali, poput različitih utisaka ili delova razgovora koji se urežu u sećanje, atmosfere, mirisa... Sve što može da podstakne na razmišljanje.

Podsetimo, Nagrada Milan Mladenović dodeljuje se svake godine 21. septembra i čine je povelja i novčani iznos od 3.000 evra. Makarska je inače rodni grad Milanove majke Danice, ali i mesto koje ga je inspirisalo za mnoge pesme, među kojima je i ,,Modro i zeleno”. Tako se inače zove i novi dvodnevni muzički festival, pod čijim okriljem je i održana ceremonija dodele. Takođe, uz „Dok čekamo pad” benda „Ljubičice”, na promotivnoj CD kompilaciji naći će se još 11 pesama koje je žiri izdvojio kao finaliste. Inače, festival ,,Modro i zeleno” rezultat je saradnje Zadužbine Milana Mladenovića, Grada i Turističke zajednice Makarska i Malakološkog muzeja. Nagrada je regionalnog karaktera, a pravo da konkurišu za nju imaju autori i izvođači sa teritorija svih bivših jugoslovenskih republika, bez posebnih žanrovskih ograničenja. 

Ivana Bakmaz