MLADI HARMONIKAŠI BLISTALI NA KONCERTU Prvi nastup najmlađih đaka Muzičke škole „Isidor Bajić“

Ovaj njihov prvi nastup već je sam po sebi poseban, ali i još po nečemu. Jer, na ovom koncertu je publika, u kojoj su bili i učenici i njihovi roditelji, mogla da čuje kakva su pravila ponašanja na koncertu, koja, svedoci smo, ne poznaju, i ne pridržavaju ih se, ni deca, ali ni odrasli.   

- Prvo pitanje koje se nameće, kada je u pitanju bonton, je to kada dolazimo na koncert? Poželjno je doći deset do petnaest minuta ranije. Zašto dolazimo ranije? Da bismo zauzeli mesto, da bismo se raskomotili, smirili, pripremili za pun muzički ugođaj, isključili mobilne telefone, uzeli program, i upoznali sa samim programom koncerta, i sa izvođačima koji će nastupiti. Kašnjenje na koncerte nije poželjno, ali, nažalost, u praksi se često susrećemo i sa tim. Dešava se. Ja sam htela da vas upoznam sa načinom na koji se postupa u slučaju kašnjenja. Ne ulazimo u salu dok ne čujemo aplauz. Poželjno je da čujemo kad se završila kompozicija, i kada se čuje aplauz, u toku aplauza ući u salu, ne šetati se mnogo naokolo i gledati prvo najbliže slobodno mesto i sesti kako ne bismo ometali izvođača koji nastupa. Napuštanje koncerta pre završetka takođe nije poželjno, ali eto, ponekad se susrećemo i sa tim – ove savete, između ostalih, čula je publika na pomenutom koncertu.   

Namera ovog gesta, koji bi trebalo da bude običaj pre svakog koncerta, jeste da se deca upoznaju sa pravilima ponašanja na koncertu, odnosno muzičkim bontonom, kako ga je nazvala Milka Obrić, nastavnica harmonike u ovoj školi. 

 - Želimo da upoznamo roditelje i širu publiku sa pravilima ponašanja na koncertima. Voleli bismo da napravimo saradnju sa „Radosnim detinjstvom“, gde bismo i tu našu najmlađu publiku, od najranijih uzrasta, upoznali upravo s tim. To je vrlo kratka prezentacija, od možda petnaestak minuta, verujem da toliko pažnje ima svako, da posluša, s kojom bismo naše mlade izvođače, i našu mladu publiku iz vrtića, i tog najranijeg uzrasta, osposobili da neguju prave vrednosti i da zajedno stasavaju i rastu. To je sadržaj koji nemaju priliku da vide na društvenim mrežama i u medijima – kaže za naš list Milka Obrić. 

Saradnja sa „Radosnim detinjstvom“ je ideja koju bi trebalo realizovati kroz saradnju sa vaspitačima i sa upravom. Podrazumevala bi programe ili u vrtićima ili u ovoj muzičkoj školi, koji bi, po rečima Milke Obrić, bili jedan vid njihove edukacije o tome kako treba da se ponašamo na koncertu, i uopšte u kulturnim institucijama, kada aplaudiramo, kada ne, i kako se oblačimo. Poenta je rad baš sa najmlađim učesnicima, jer će njima dobro doći da savladaju sve eventualne teškoće, i da što više nastupaju. Takođe je važno i da približno istog uzrasta, odnosno najmlađi, budu i publika i izvođači, kako napominje Milka Obrić, jer se onda uspostavlja bliskost među njima, i nema starosne barijere.

Koncert koji su priredili mladi harmonikaši je bio prvi korak u nameri da se, ne samo publika, upozna sa bontonom, već i da se ovi mladi izvođači, početnici na instrumentu harmonika, pripreme za nastup.

 - Napravili smo bukvalno prvi korak, u postavljanju instrumenta, desne, leve ruke, spajanja ruku, i pripreme tačke. Ta psihološka priprema je isto jako važna. Oni su bili stvarno sjajni i kao ozbiljni izvođači nastupili na svom prvom koncertu. Ono što obuhvata koncert nije samo priprema tačke, nije samo taj muzički sadržaj, nego i psihološka priprema, i oblačenje, i posebno tempiranje za nastup. To su posebna uzbuđenja sa kojima su se oni susreli i odradili svoj zadatak, svoj prvi koncert, zaista na visokom nivou. Mi smo kao pedagozi prezadovoljni kako je to zvučalo, naravno i roditelji – ističe Milka Obrić.

Posao nastavnika i jeste da se dete pripremi i za scenu, i sve što ona nosi, kako dodaje Milka Obrić, pa i onaj možda malo negativni utisak, kada ne bude sve kako se očekivalo, kako je uvežbano, i kako to prevazići na najboji mogući način, da ne ostavi posledice psihičke prirode i traume za neke buduće nastupe.To nije nimalo lak zadatak, kao ni sama muzička priprema za nastup, pogotovo za harmoniku, koja je zahtevan instrument, kako ukazuje Milka Obrić.                 

N. Pejčić