Miljković: Novi talas je poslednji jugoslovenski projekat
BEOGRAD: je 40 godina od nastanka Novog talasa u SFRJ, a ovaj jubilej bio je povod da se na Fakultetu dramskih umetnosti organizuje tribina na kojoj se razgovaralo o tom fenomenu i njegovom uticaju na savremeno stvaralaštvo.
Učesnici, a ujedno i akteri u stvaranju Novog talasa, bilu su Boris Miljković, Srđan Šaper, Branimir Dimitrijević Tucko, Biljana Maksić, Milutin Petrović i Vladimir Đurić, a moderator i idejni tvorac bio je dr Aleksandar S. Janković, vanredni profesor na FDU.
Najpre su se podsetili velikog broja autora i direktnih učesnika ovog pokreta koji su diplomirali ili studirali upravo na FDU uključujući i govornike.
“Moramo na početku priznati da je to vreme bilo nama toliko sjajno i voleli smo ga jer smo bili mladi. Kada sada pogledam sa distance od 40 godina vidim da smo mi u slobodnom padu i da se dočekujemo kako god znamo i umemo. Ta priča o pobuni je deo naše mladosti, ako niste pobunjeni odmah to da promenite", kazao je Boris Miljković.
Sa današnje pozicije, kako ističe, oni nisu bili izuzetni, već su radili jedino kako su mogli, silom prilike.
"Tada su nam sva vrata na koja smo kucali bila odškrinuta. Danas je to opasno i gotovo nemoguće. Zato je na vama da promenite okolnosti umetnošću, ili će okolnosti promeniti umetnost, a mi koji smo pred ođavnom špicom smo tu da pomognemo”, kazao je autor niza emisija poput “Niko kao ja”, “Rokenroler”, “Ruski umetnički eksperiment”…
Miljković je te emisije stvarao sa svojim kolegom sa FDU Branimirom Dimitrijevićem Tuckom, koji sada kaže, da u to vreme profesori nisu davali adekvatnog znanja, te su "morali sami da se snalaze".
"Bili smo na FDU kad nije vredeo ništa. Izbačeni su oni profesori poput Žike Pavlovića koji su valjali, te mi nismo bili opterećeni znanjem i mogli smo sve iz početka", kaže Tucko.
Vreme Novog talasa po njemu još uvek traje, a kako kaže nada se da će nove generacije nešto promeniti.
"Svako more ima bezbroj talasa. Kada jedan prođe, odmah nailazi drugi, zato je vreme da vi napravite novi", poručuje Dimitrijević.
Srđan Šaper, u to vreme, kako su se složili svi govornici, bio je zvezda na fakultetu jer je svirao u Idolima.
Pre svih njih okusio je “javno izlaganje” svoje umetnosti.
“Bilo je takvo vreme da si hteo sve da radiš - da pored muzike i režiraš i snimaš… Međutim, bilo je malo trake, tako da se snimalo malo, ali mnogo više promišljalo", priseća se Šaper.
Bilo je vreme koje je obećavalo da će doći nešto dobro…
"Vođeni takvim idejama i pozitivnom energijom mogli smo sve. Danas mlade ne okružuje dobra energija", dodao je Srđan evocirajući uspomene na koncert Idola u FDU kada je bilo više od hiljadu ljudi.
Vladimir Đurić napisao je tri knjige u kojima se bavio Novim talasom “London”, “Beograd bez sna” i “Vodič kroz novi talas”, a to vreme bio je osnivač benda Heroji.
“Bili smo artrok bend, nakon Idola koji su bili prvi koji su imati taj ezoterični, okultni pristup komunikacije s ljudima. Svi smo tada više bili iznad ovog sveta, nego na njemu. Zanimalo nas je onostrano, poetski”, kazao je Đura.
On smatra da je Novi talas ipak "najbolji period koji je nepravedno gurnut u neozbiljno od strane teoretičara."
To vreme bilo je, po rečima Dimitrijevića, očajno kao i danas, a oni su se služili čime su hteli.
“Uvek smo lagali, ili što bi moja majka rekla “razvijali maštu”. Svaki sistem vi možete da zaobiđete, ali to podrazumeva da se ne ide ravnim putem. I tako malo, po malo, talasić, po talasić uz pomoć drugova...", kaže Tucko.
Reditelj Milutim Petrović ovom prilikom je evocirao uspomene na druženja sa Šaperom, pisanje ljubave poezije - koju, trvdi, i dalje pišu obojca, o razlozima upisivanja FDU…
Prisetili su se i izložbe 2011. godine “Poslednja mladost u Jugoslaviji” koja je upravo i govorila o produkciji omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdestih i početkom osamdesetih.
“Bili smo na izmaku mladosti, na izmaku Jugoslavije, i na izmaku novog talasa… Onda je nastao novi primitivizam, nastao kao državni odgovor na novi talas. Mnoge zemlje pre svog kraja dale su najbolje od sebe”, smatra Šaper.
S njim se ipak ne slaže u potpunosti Boris Miljković, inače među prvim studentima FDU.
“Smatram da je Novi talas bio autentična stvar. I moram da kažem da je tada na državnoj televiziji, nevoljno i neznajući, ali opet dozvoljeno prikazivale naše emisije. Rekao bih pre da je Novi talas poslednji jugoslovenski projekat”, smatra Miljković.
Uticaj tog talasa, nadovezuje se Dimitrijević bio je brz i prodoran, a u jednom trenutku “država je ličila na rokenrol.”