Milan Radulović, urednik Nomusa: Već gledamo ka 2020. i jubileju Betovena

Na programu ovog poslednjeg Nomusovog koncerta su “Finlandija” Jana Sibelijusa i Koncert za flautu i orkestar Karla Nilsena, koji će Beogradska filharmonija izvesti sa solistom Mihaelom Martinom Koflerom iz Nemačke. Takođe će biti izvedena i Betovenova scenska muzika “Egmont”, uz učešće naše sopranistkinje Vesne Đurković kao solistkinje, i glumca Slobodana Beštića kao naratora.

U proteklih devet dana, na Nomusu je održano devet koncerata naših i inostranih umetnika, okupljenih u kamernim ansamblima i velikim simfonijskim orkestrima, a večeras nas očekuje i poslednji. O tome kako je sve proteklo na ovogodišnjem Nomusu, govori Milan Radulović, glavni i odgovorni urednik festivala i sekretar Muzičke omladine Novog Sada, koja ga organizuje:

l Večerašnjim koncertom biće realizovan celokupan program ovogodišnjeg Nomusa, uprkos čemu, i kakvim preprekama?

– Polako možemo da svodimo utiske, i mi u organizaciji smatramo da apsolutno možemo biti zadovoljni, pre svega programom koji smo ponudili novosadskoj publici, a zatim izborom umetnika koji su opravdali sva očekivanja. Svi programi su izvedeni na najvišem mogućem nivou. Posetom možemo da budemo i zadovoljni i nezadovoljni, uvek može više i bolje. Ali, bilo je koncerata koji su ispunili novosadske dvorane. Takođe, činjenica da smo koncertom Akademije umetnosti u Novom Sadu omogućili da se još jednom predstavi njihov simfonijski orkestar, proslavljajući svojih 45 godina, i da je na sceni bilo preko 150 izvođača, potvrđuje da je bilo opravdano da se među profesionalnim umetnicima i orkestrima nađe i jedan ovakav ansambl. To je nešto što godinama negujemo i pokušavamo da, s vremena na vreme, kada se to programski uklapa, nađemo mesta za to u okviru Nomusa.

Što se tiče drugih stvari, odvijale su se otežano, i tu pre svega mislim na finansije, jer, po ko zna koji put, suočavate se s činjenicom da smo mi jedan od prvih festivala u godini, ne samo u našem gradu, nego verovatno i u regionu, i da svake godine Nomus realizujemo praktično iščekujući rezultate konkursa. Evo, sada, dva dana pre završetka festivala, imamo samo čvrsta obećanja, koja su i novinari mogli da čuju na najavnoj konferenciji, da su Novosadske muzičke svečanosti jedna od najznačajnijih i najvažnijih manifestacija, i da će im biti pružena bezuslovna podrška u realizaciji. Ali, iskreno govoreći, rezultati konkursa se tek očekuju, najavljeno je njihovo objavljivanje pred uskršnje praznike, tačnije 25. aprila, i, naravno, uvek postoji bojazan da li će sve do kraja i biti kako se nadamo.

Uprkos činjenici da smo na republičkom konkursu dobili dvostruko manje sredstava nego prošle godine, što nas je poprilično pomerilo, moram da kažem da smo čak u jednom trenutku razmišljali o otkazivanju jednog od koncerata. No, ipak smo smatrali da ne bi bilo fer da bilo ko ispašta zbog toga što se dogodilo na konkursu, pogotovo što je već sve dogovoreno, i što je predstavljeno novosadskoj publici. Rezultat tog prvog konkursa smo saznali na dan otvaranja festivala, i prosto nismo želeli da kvarimo naše slavlje i raspoloženje, zbog otvaranja festivala i tako kvalitetnog programa, i da već tada otkazujemo jedan od koncerata.

 Kako se uopšte u takvim uslovima planira program za jedan festival, kada je poznato da inostrani umetnici imaju isplaniran kalendar godinu dana unapred, i više? 

– Muzička omladina Novog Sada planira tako što mi neke okvire već godinama znamo, i oni se nisu pomerili. Recimo, poslednje tri, četiri godine, taj okvir je isti, i mi se stvarno trudimo da, kada planiramo festival, vodimo računa koliko novca imamo za honorare, koliko za hotele i sve drugo, i uporno se držimo tog okvira. Da li to i drugi rade, ne znam. Mi smo u granicama onog buyeta koji je bio i prošle i pretprošle godine. Međutim, iznenađenja su, kao i uvek, moguća i doživljavamo ih, poput pomenutog drastičnog smanjenja iznosa na republičkom konkursu i pored ocene komisije da smo „ugledan festival, duge tradicije, koji svake godine nudi vrhunski osmišljen program i atraktivne izvođače”.

 Imaju li strani umetnici razumevanja za to?

– Mi nastojimo da prilikom zaključivanja ugovora decidno navedemo da će isplata honorara biti u roku od najmanje 30 do 45 dana za veće iznose koje mi, jednostavno, ne možemo da pokrivamo bez novca sa konkursa i koji zahtevaju plaćanje prema inostranstvu. Za iznose koji su relativno manji i podnošljiviji, MONS nalazi mogućnosti da ih umetnicima što pre isplati. Ono što smo mi u Muzičkoj omladini naučili jeste da budemo krajnje iskreni. Najvažnije je biti iskren i reći umetnicima šta je, i kako je.

 Znate li već u ovom trenutku šta bi se moglo naći u programu za sledeći Nomus?

– Ne samo za sledeći. U svakom slučaju, naravno da postoji ideja vodilja šta bi moglo da bude na sledećem Nomusu, mislim da će biti veoma zanimljivo, jer dosad nismo imali festival kakav bi trebalo da bude sledeće godine. Naravno, ne mogu da kažem da će sto odsto biti tako, jer tu je i umetnička direktorka festivala Marija Adamov, sa kojom bi trebalo razgovarati o tome, ali imamo određene smernice. Recimo, Betovenova muzika će svakako biti prisutna, zato što je 250 godina od njegovog rođenja, i bilo bi nezamislivo da takvog genija ne dotaknemo.

 I ovogodišnji Nomus se zatvara njegovom muzikom.

– To je veza, mi smo to i najavili, da će se sa Betovenom završiti ovogodišnji festival i nagovestiti sve što će biti sledeće godine, ali moram da kažem da i za 2021. ugovaramo nastupe. Postoji jako lepa ideja o saradnji sa Zagrebačkim bijenalom, još jednim od onih važnih festivala s nekadašnjih prostora, čije se održavanje sada nekako poklapa s našim. Stalno ukazujem na to da je potrebno povezivanje organizacija, gradova, i festivala, jer sami teško da možemo sve to da uradimo. Kontaktirali su nas takođe i pojedini naši umetnici iz inostranstva, koji bi da učestvuju i na tom zagrebačkom festivalu, a opet i da dođu u Novi Sad. To bi bio neki spoj švedskog orkestra, s umetnicima s ovih prostora. Planira se veoma zanimljiv program i na samom otvaranju. Naravno, biće kao i uvek sa nama i Vojvođanski simfonijski orkestar, tako da verujem da je pred nama lepa priča.

– Pokušavamo da pokažemo koja su trenutna stremljenja u svetu, šta se i kako radi. Ja sam preponosan na činjenicu da smo mi bili drugi ili treći grad u Evropi koji je čuo novi program slavnog violiniste Gidona Kremera, osmišljen pod nazivom “Sedam poslednjih Hristovih reči”, i da je to izveo orkestar Kremerata Baltika. Ponosan sam i što smo bili treći grad u svetu koji je čuo nedavno pronađenu Listovu operu “Sardanapal”. To su stvarno fantastični podaci, a sad, što to nije za široke narodne mase i događaje za deset hiljada ljudi, ja se izvinjavam, ali vrlo jasno treba da se opredelimo šta mi želimo i šta hoćemo - napominje Milan Radulović.

        N. Pejčić