Marko Luis: Ne postavljam sebi žanrovske granice

Taj sentiment sa sobom nosi Marko Stojanović Luis, pa i oni koji ga pre toga nisu možda slušali, vrlo brzo “kliknu” na njegov zvuk. Jer da je drugačije poslednja dva koncerta u dve godine koje je napravio sa svojim orkestrom u “Firči tink tenk studiju” ne bi bili rasprodati, a gotovo svaka pesma otpevana horski s publikom. 

Koncert održan proteklog vikenda u Novom Sadu ostavio je utisak kako na publiku, tako i na same izvođače na bini. Za razliku od prošlogodišnjeg, ove godine repertoar je bio obogaćen pesmama s novog albuma “Euridika”.

– Prvi put sam premijerno odsvirao veći deo pesama s novog albuma. Imao sam tremu, jer je ovo bilo prvo izvođenje s bendom, ali sam uživao u svakom trenutku i ta trema se pretvorila u neku hipnozu – sumirao je utiske Marko.

Njegova veza s Novim Sadom, kako definiše, ima posebnu dimenziju.

– Posle koncerta koji se desio prošle godine na Egzitu gde sam na manjem stejyu napravio lepu žurku, moj prijatelj Zdravko Vulin predložio je da organizujem koncert u Novom Sadu. Pitao sam ga: ko će da dođe na moj samostalni koncert? Ali, ispostavilo se da je bio u pravu, jer je kod Firčija bilo mnogo ljudi i tu energiju sam zapamtio. I ovaj nastup ću takođe pamtiti – navodi naš sagovornik koji je nakon koncerta, spontano, preostaloj publici priredio džem sešn ispred bine.

Sin tragično preminulog Ljubiše Stojanovića Luisa nasledio je od oca ljubav prema muzici, ali i specifičan pristup da se poigrava žanrovima i pravi sintezu različite muzike. Zato na pitanje kako bi definisao svoju muziku, odgovara da to ne voli da radi, već prepušta drugima da to definišu.

– Žanrovi su granice, a ja sebi ne postavljam granice – objašnjava Marko.

Albume ne posmatra kao zasebne celine, već kao deo životne priče. Na zvuk, veliki uticaj ima i publika.

- To su neki moji doživljaji s publikom koja me je inspirisala za ovaj album. Doživljaji s putovanja, poznanstva koje sam stekao za to vreme, to sam sve, nekako, pretočio na traku. To je sve jedno. To je život. Ne živimo mi tri života, kao tri  albuma, već je to jedan život, jedan album kao jedan period života – pojašnjava Luis.

Odrastao je u Nemačkoj pa je život tamo imao i uticaj na muzički razvoj, jer kako kaže odrastao je pod uticajima uz hip-hop, soul i ar en bi muzike. Pored toga je preko oca upoznao fjužn džez, a muzičke uticaje kupio i po romskim kafanama. Nemački period života oblikovao mu je stav prema muzici.

- U  Nemačkoj teško ćete sresti čistog Nemca. Tako je i moja muzika retko čista. Mi smo tamo svi bili jedno, da li da su to Turci, Hrvati, Nemci, Fracuzi, Italijani... Uvek sam tamo bio stranac, ali uvek ću i ovde biti stranac – naglašava Marko Luis.

O ocu s posebnim poštovanjem

Uspomenu na čuvenog oca neguje s posebnim poštovanjem. Na pitanje kako je nositi očevo umetničko prezime Luis, Marko odgovara:

- Meni nije teško jer se nikada nisam time opteretio. Ja ne znam kako drugačije, možda i iz razloga što nisam odrastao u Srbiji, pa nisam imao to opterećenje, jer u Nemačkoj nisu znali ko je moj otac. Mnogo sam ponosan ne samo što sam njegov sin, nego i što sam ga poznavao.

Poznat je po saradnji s brojnim muzičarima i pevačima, pa je prethodni album “Beskraj” iz prošle godine gotovo ceo snimljen s gostima. Jedan izvočač posebno je uticao na njega.

- Prethodni album je počeo saradnjom sa Božom Vrećom. Mi smo postali jako dobri prijatelji i saradnici. Producirao sam i dva njegova albuma. Nije samo da smo uradili jednu pesmu, već je na ovom mom i njegovom novom albumu izašao treći naš duet, koji, sigurno, nije i poslednji. Možda je to specifično, jer to nije bio samo duet već i početak jednog novog zvuka – kaže Marko. - Želim da snimim nešto na nemačkom jeziku. Za sada je glavni plan da predstavim “Euridiku” celom svetu.

 

Aleksandar Savanović