Марко Луис: Не постављам себи жанровске границе

Тај сентимент са собом носи Марко Стојановић Луис, па и они који га пре тога нису можда слушали, врло брзо “кликну” на његов звук. Јер да је другачије последња два концерта у две године које је направио са својим оркестром у “Фирчи тинк тенк студију” не би били распродати, а готово свака песма отпевана хорски с публиком. 

Концерт одржан протеклог викенда у Новом Саду оставио је утисак како на публику, тако и на саме извођаче на бини. За разлику од прошлогодишњег, ове године репертоар је био обогаћен песмама с новог албума “Еуридика”.

– Први пут сам премијерно одсвирао већи део песама с новог албума. Имао сам трему, јер је ово било прво извођење с бендом, али сам уживао у сваком тренутку и та трема се претворила у неку хипнозу – сумирао је утиске Марко.

Његова веза с Новим Садом, како дефинише, има посебну димензију.

– После концерта који се десио прошле године на Егзиту где сам на мањем stеjyu направио лепу журку, мој пријатељ Здравко Вулин предложио је да организујем концерт у Новом Саду. Питао сам га: ко ће да дође на мој самостални концерт? Али, испоставило се да је био у праву, јер је код Фирчија било много људи и ту енергију сам запамтио. И овај наступ ћу такође памтити – наводи наш саговорник који је након концерта, спонтано, преосталој публици приредио џем сешн испред бине.

Син трагично преминулог Љубише Стојановића Луиса наследио је од оца љубав према музици, али и специфичан приступ да се поиграва жанровима и прави синтезу различите музике. Зато на питање како би дефинисао своју музику, одговара да то не воли да ради, већ препушта другима да то дефинишу.

– Жанрови су границе, а ја себи не постављам границе – објашњава Марко.

Албуме не посматра као засебне целине, већ као део животне приче. На звук, велики утицај има и публика.

- То су неки моји доживљаји с публиком која ме је инспирисала за овај албум. Доживљаји с путовања, познанства које сам стекао за то време, то сам све, некако, преточио на траку. То је све једно. То је живот. Не живимо ми три живота, као три  албума, већ је то један живот, један албум као један период живота – појашњава Луис.

Одрастао је у Немачкој па је живот тамо имао и утицај на музички развој, јер како каже одрастао је под утицајима уз хип-хоп, соул и ар ен би музике. Поред тога је преко оца упознао фјужн џез, а музичке утицаје купио и по ромским кафанама. Немачки период живота обликовао му је став према музици.

- У  Немачкој тешко ћете срести чистог Немца. Тако је и моја музика ретко чиста. Ми смо тамо сви били једно, да ли да су то Турци, Хрвати, Немци, Фрацузи, Италијани... Увек сам тамо био странац, али увек ћу и овде бити странац – наглашава Марко Луис.

О оцу с посебним поштовањем

Успомену на чувеног оца негује с посебним поштовањем. На питање како је носити очево уметничко презиме Луис, Марко одговара:

- Мени није тешко јер се никада нисам тиме оптеретио. Ја не знам како другачије, можда и из разлога што нисам одрастао у Србији, па нисам имао то оптерећење, јер у Немачкој нису знали ко је мој отац. Много сам поносан не само што сам његов син, него и што сам га познавао.

Познат је по сарадњи с бројним музичарима и певачима, па је prеthodni албум “Бескрај” из прошле године готово цео снимљен с гостима. Један извочач посебно је утицао на њега.

- Prеthodni албум је почео сарадњом са Божом Врећом. Ми смо постали јако добри пријатељи и сарадници. Продуцирао сам и два његова албума. Није само да смо урадили једну песму, већ је на овом мом и његовом новом албуму изашао трећи наш дует, који, сигурно, није и последњи. Можда је то специфично, јер то није био само дует већ и почетак једног новог звука – каже Марко. - Желим да снимим нешто на немачком језику. За сада је главни план да представим “Еуридику” целом свету.

 

Александар Савановић