Koncert violinistkinje Anđele Josifoski u SANU
Sjajnim koncertom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti jedanaestogodišnja violinistkinja Anđela Josifoski je pokazala da joj je s pravom još pre dve godine, u maju 2016, dodeljena prva nagrada na Takmičenju gudača „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, gde je proglašena laureatom celog takmičenja.
Već od prvih taktova Šubertove Sonatine za klavir i violinu u De-duru opus 137 broj 1 uspostavila je plemeniti, pevljivi ton, fini osećaj za vođenje fraze i za formu (koji je posebno došao do izražaja u rondo poigravanju u trećem stavu), za dinamička nijansiranja, za ranoromantičarski izraz, snažno podržan i deonicom klavira, koju je preuzela njena majka, Smilja Josifoski, pijanistkinja sa apsolutnim sluhom (i takođe i apsolutnim smislom da istakne najbolje osobine svoje enormno talentovane kćerke).
Ta Šubertova kantabilnost najviše je došla do izražaja u laganom stavu, izvedenom sa izuzetnom nežnošću. Anđela svira izuzetno intonativno čisto, kako je svirao i njen otac Marko, svojevremeno „čudo od deteta“, koji je i sam imao odlične genetske predispozicije (majka mu je profesor solfeđa, otac dirigent). Virtuozno je predstavila i početni stav Koncerta u Ce-duru opus 48 Dmitrija Kabalevskog, posebno u kaskadama picikata.
Peričićeva Pesma i igra potvrdila je nepisano pravilo da se kroz dela najbolje vide i sami autori: melanholija kompozitorovog temperamenta našla je pravi odraz u početnoj minijaturi. Kao što su Šopenove poloneze prenele viteški tonus poljskog plemstva u klavirski slog, tako je Legenda opus 17 Henrika Vijenjavskog podarila zvuku violine plemeniti patos nacionalnog mita. U divnom spoju već sada sasvim isceliziranog, ispevanog i virtuoznog tona u Baletskim scenama opus 100 Šarla de Berioa violinistkinja Anđela Josifoski, kojoj su umetničke muze već čvrsto stisnule ruke, pokazala je kako sviraju oni odabrani!
Gordana Krajačić
