GOVOR MUZIKE: Odlazak velikog srpskog kompozitora i pedagoga Rajka Maksimovića (1935 - 2024)

Rođen u Beogradu 1935, završio je studije kompozicije u klasi Predraga Miloševića na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1961. a magistrirao je 1965, da bi sledeću godinu kao Fulbrajtov stipendista proveo je na Univerzitu u Prinstonu, gde se pretežno bavio elek-tronskom muzikom.

Bio je profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji do penzioni-sanja (2001). Takođe, bio je i gostujući profesor na FDU, kao i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za predmet kompozicija (2001–2004).

U impozantnom opusu Rajka Maksimovića, koji je, kako je sam govorio, „uvek pažljivo birao temu kojom će se baviti”, ističu se monumentalna horska i vokalno-instrumentalna dela, među kojima su “Buna protiv dahija”, “Kad su živi zavi-deli mrtvima”, “Testament vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša” i “Pasija Svetoga kneza Laza-ra”... 

Kako je svojevremeno pisala muzikolog Vesna Mikić,  ustanovljenje neoklasicizma postmoderne u Maksimovićevom opusu odvijalo se putem „njegovog dugogodišnjeg interesovanja za vokalno-instrumentalne oblike, kao i srednjevekovnu srpsku istoriju; ta su se interesovanja jednostavno preklopila sa duhom vremena, ali i sa Maksimovićevim odricanjem od nekomunikativnosti avangarde”.

 Za svoja dela dobio je brojna esnafska i društvena priznanja, uključujući Hristićevu nagradu 1961, Mokranjčevu nagradu 1984, Oktobarsku nagradu , kao i Vukovu nagradu (2007) za životno delo. Napisao je i objavio memoarsko-autobiografsku trilo-giju „Tako je to bilo” (1998–2002), a 2008. i knjigu razgovora koje je s njim vodio novinar Miloš Jevtić „Govor muzike”. 

M. S.