"Dnevnik" na koncertu gudačkog kvarteta Emerson

S imenom čuvenog filozofa i pesnika Ralfa Emersona, čiji se govor smatra intelektualnom deklaracijom nezavisnosti SAD-a, violinisti Judžin Draker i Filip Zecer, violista Lorens Duton (tada muzičari na početku profesionalnih karijera), i od 2013. godine, jedini novi, mlađi član, violočelista Pol Votkins, opravdali su i sopstvene želje i državni cilj delovanja, postavši u svakom smislu vrhunski kamerni ansambl.

Stoga se izvanredan izbor Centra za muziku Kolarčeve zadužbine na čelu s odgovornom urednicom Mirjanom Lazarević da ovogodišnji ciklus „Tvoj svet muzike“ započne ovim, bez sumnje, jednim od najslavnijih svetskih gudačkih kvarteta, može smatrati zaista odličnim potezom. Očaranost, upravo omađijanost opčinjavajućom zvučnošću i lepotom besprekornog muziciranja, potpunom ujednačenošću gudačkih poteza, nejprefinjenijim dinamičkim nijansiranjem i najvišom saglasnošću i zajedništvom predavanja, pri čemu se iz savršenog zvučnog amalgama mogla savim jasno čuti svaka pojedinačna instrumentalna linija, trajala je tokom celog koncerta, kao retko kada praćenog u neverovatnoj tišini i  usredsređenosti celog auditorijuma. Oduševljenost slušalaca se po?ednko odnosila koliko na tehničku superiornost, sigurnost i uverljivost, toliko i na dubinu razumevanja i tumačenja muzike, predstavljane s prefinjeno sofisticiranom ekspresijom, te smo ceo program doživeli kao nezaboravan događaj.

Sve navedene, superlativno ocenjene karakteristike bljesnule su već u prvim taktovima  Mocartovog Gudačkog kvarteta br.21 u De-duru, K. 575 (prvog od tri „pruska“ kvarteta)  s delikatnom dominacijom violončela, koja mu daje koncertantni karakter. Ipak, i pored ovog nenametljivog isticanja „kraljevske“ partije (delo je posvećeno kralju Fridrihu Velikom u Berlinu, koji je i sam svirao violončelo) i diskretno naglašene uloge „prvog među jednakima“, muziciranje Pola Votkinsa je svojim podsticajnim udelom u sledu pojedinačnih prekrasnih kantabilnih linija, upravo naglašavalo odlike najčistije kamerne muzike, kreirane jedinstvenim doprinosom svih učesnika. 

Odabir Gudačkog kvarteta br.10, op. 5 u Es-duru Antonjina Dvoržaka mogao bi se povezati i sa, ponovo vodećom ulogom, sada drugog instrumenta, viole, koju svira osmostruki dobitnik nagrade „Gremi“ (što je zasigurno, kuriozitet jedinstvene vrste) i kamerni saradnik legendarnih velikana poput Isaka Šterna, Mstislava Rostropoviča ili Leona Flajšera. Upravo Duton je bio inspirator raspoloženja i tipičnog slovenskog karaktera folklorno obojenog dela ostvarenog ujedinjeno izbalansiranim gradacijama i gotovo nestvarnim koloritom. Tipovi pretežno čeških melodija upotrebljenih i osvetljenih s puno ukusa i finoće, provučeni kroz ceo ciklus, počev od vedrog prvog, ritmovima polke obeleženog stava, preko Dumke, ukrajinsko-poljske narodne igre u drugom (sa tonski glatko ispoliranim lamentom prve violine i viole, praćenim „harfističkim“ akordima violončela i brzim pasažima) i Romanse (ovde vrstom slovenske balade), do finalnog ronda, s asocijacijama na brze češke plesove Furijant ili Skočnu, oživeli su u izvođenju Kvarteta „Emerson“ punom životnom radošću i vedrom atmosferom, kao patriotskom Dvoržakovom apoteozom prirodi i domovini, suprotnim tmurnijim raspoloženjima tadašnje aktuelne evropske muzike.

U kontrastnom miljeu odvijao se drugi deo koncerta s trostavačnim Gudačkim kvartetom br. 5, op. 92 u Be-duru Dmitrija Šostakoviča. I ovde s početkom poverenim violi, s markantnim hromatskim motivom, čestim ponavljanjima razvijanim do dramatičnih simfonijskih razmera, izvođenje je u drugom stavu podvlačilo duboku melanholiju. Ponovo s inicijalnim altovskim instrumentom i violinskim usponom prema ekstremnoj lagi, s flažoletima i sviranjem con sordino i posebnim bojama, interpretacija se neosetno prelila u treći, finalni stav jedinstvene Šostakovičeve kompozicije. I u njemu, posle kratkog uvoda, najpre u violi „očekuje“ igračka tema, dopuštajući i ostalima da se „uhvate“ u kapriciozni ples. To je ipak bila samo kratka epizoda iz koje se uzdigao svetli, transparentnim zvukom osvetljen zajednički pev, vodeći na kraju u potpuno smirenje i transcendenciju. Potpuni tajac u dvorani, a potom ovacije, izazvali su i dodatak s jednim od Dvoržakovih „Čemresa“ za gudački kvartet, čime je zaokruženo ovo, po svemu izuzetno veče. 

Marija Adamov