„DNEVNIK” SA HOROM JEVREJSKE OPŠTINE NOVI SAD U NEMAČKOJ Turneja koju će „Hašira” dugo pamtiti

Ovaj veliki poduhvat koji je brojao čak pet neobično dobro posećenih koncerata u različitim mestima (kao i nastup na otvaranju i kratku majstorsku radionicu) ovih impresivnih muzičkih svečanosti koje povezuju pet religija (hrišćanstvo, judaizam, budizam, hinduizam i islam), bio je sigurno i jedan od najnapornijih, ali i programski najsadržajnih i najraznovrsnijih među onima koje smo do sada pratili na preko polovinu (od šesnaestak) međunarodnih ogledanja našeg renomiranog pevačkog ansambla. 

Izvanredno pripremljen, već i po repertoarskom opredeljenju podrazumevajući program jevrejske liturgijske muzike i popularnih, širom sveta poznatih tradicionalnih narodnih pesama i obrada istog porekla (a od kako ga već dve decenije posvećeno priprema i autoritativno vodi Vesna Kesić Krsmanović) i žanrovski bogatijeg odabira srpske duhovne (i svetovne) muzike Mokranjca, Marinkovića, Vujića, Berdovića i Kovačevića, i ovog puta je, zavisno od ambijenta i festivalskih odrednica i kriterijuma, izvrsno izveden. Upravo su umetnička vizija, dejstvo i kreativna imaginacija energične dirigentkinje, bez obzira o kom se od marljivo nastudiranih, sadržajno različitih područja radilo, bili i glavni pokretači zapaženih interpretacija osvetljenih uvek specifičnim izražajnim nijansama, usklađenih i  sa specifičnostima svakog mesta, okruženja i pozornice. 

I pored dugog i zamornog putovanja, „Hašira“ se dostojanstveno, ozbiljno, koncentrisano i profesionalno predstavila već na otvaranju u dvorani Muzičke akademije u Marktkoberdorfu, odakle su po određenim programsko-koncertnim zadacima svi sastavi odlazili u različita mesta. Naš hor se tako već drugog dana uputio u slikoviti gradić Kempten, gde je u rimoktoličkoj Crkvi Svetog Magnusa izveo čak 11 kompozicija duhovnog prosedea, predstaviviši za publiku sigurno i nepoznata dela nekih od naših za festival odabranih autora, ali i ruskog kompozitora Dmitrija Bortnjanskog. Prepuni auditorijum  centralnog kemptenskog hrama, na kraju je dugo pozdravljao novosadske pevače, za čiji su oduševljen prijem zaslužni i tenor Nikola David (za svoje uzbudljivo gradirano, izuzetno emotivno tumačenje solističke partije  u pesmi Avinu malkeinu Maksa Janovskog uz nežne odgovore hora ) i, kao i uvek podsticajna i srčana pijanistkinja Julija Bal.

Stajaće ovacije u prepunoj rimokatoličkoj Crkvi Svetog Morica u Agzburgu, „Haširci“ će takođe s ushiđenjem pamtiti, posebno solisti Marko Skendžić i Milica Palček, objedinjeni bodrim, na kraju i efektno ođekujućim odgovorima hora i klavira (Tov lehodos Luisa Levandovskog). Duboke emocije i ansambla i posetilaca izazvao je zatim i senzibilni,  srčano ekspresivni i u svim dinamičkim nijansama, dramatični solo Nikole Davida (uvek voljenog gosta kad god mu obaveze dozvoljavaju, i jednog od prvih članova – osnivača hora) u Kosetovoj čuvenoj Kol nidre, prethodno i u Vinaverovoj,  patetičnim uzvicima i raskošnim melizmima ukrašenoj  Mashpil Geim, a lep utisak su ostavili i muzikalni, sada mnogo „slobodniji“solistički istupi Danijele Milosavljević (Ahavat olam), potom i Milice Palček i Marka Skendžića, koji su joj se s odgovarajućom osećajnošću i razumevanjem pridružili u kompoziciji  Ledor vador. 

Treći, u prepodnevnom delu i najlepši i najproduhovljeniji dan festivala obeležen je sadržajno i tematski savršeno uklopljenim učešćem „Hašire“ u okviru svečane službe na nedeljni praznik Duhovi (Trojčindan) u marktoberdorfskoj Crkvi Sveti Martin. Za naše učesnike i grad Novi Sad bio je to poseban događaj, naročito zbog pasioniranog i punog pijeteta izvođenja (pored  dela Mocarta, Vinavera, Mokranjca, Marinkovića i Vujića) i gotovo kompletne Mise teatrike nedavno preminulog kompozitora i orguljaša Svetozara Kovačevića, koja je svojim vaseljenskim karakterom vanredno odgovarala porukama manifestacije. 

Iste večeri, u opuštenijoj atmosferi i nešto manje formalnom ambijentu renovirane „fabričke hale“ (nalik novosadskim „kulturnim stanicama“) u Zonthajmu, „Hašira“ je pod pregnantnim vođstvom sigurne i sugestivne Vesne Kesić Krsmanović i s odličnom klavirskom podrškom Julije Bal takođe raspoloženo muzicirala, izvodeći ponovo obiman, mešoviti duhovno-svetovni program. Prvo učešće na 32. Festivalu „Musica sacra international“ (godinu dana starijem od Hora Jevrejske opštine Novi Sad), najopsežnije, najkompleksnije i najteže u odnosu na ostala međunarodna samopotvrđivanja našeg renomiranog ansambla, zaokruženo je na „dvostrukom“ koncertu u Crkvi Svete Trojice u Kaufbojernu, gde je njegov peti i završni nastup, među svim akterima (ukupno osam ansambala, od kojih tri hora), takođe doživeo ođek kakav će „Haširci“ zauvek pamtiti. 

Marija Adamov