„ДНЕВНИК” СА ХОРОМ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ НОВИ САД У НЕМАЧКОЈ Турнеја коју ће „Хашира” дуго памтити
На почетку четврте деценије континуираног постојања и рада, прославивши прошлог новембра свој тридесети рођендан, Хор Јеврејске општине нови Сад „Хашира“ је, после prеthodnog запаженог учешћа на фестивалу „We аре сингинг Адриатиц“ (у Опатији, Ријеци, Постојнској јами), био део још једне шире, разноликије и захтевније манифестације у Немачкој, каква је „Мусица сацра интернатионал“.
Овај велики подухват који је бројао чак пет необично добро посећених концерата у различитим местима (као и наступ на отварању и кратку мајсторску радионицу) ових импресивних музичких свечаности које повезују пет религија (хришћанство, јудаизам, будизам, хиндуизам и ислам), био је сигурно и један од најнапорнијих, али и програмски најсадржајних и најразноврснијих међу онима које смо до сада пратили на преко половину (од шеснаестак) међународних огледања нашег реномираног певачког ансамбла.
Изванредно припремљен, већ и по репертоарском опредељењу подразумевајући програм јеврејске литургијске музике и популарних, широм света познатих традиционалних народних песама и обрада истог порекла (а од како га већ две деценије посвећено припрема и ауторитативно води Весна Кесић Крсмановић) и жанровски богатијег одабира српске духовне (и световне) музике Мокрањца, Маринковића, Вујића, Бердовића и Ковачевића, и овог пута је, зависно од амбијента и фестивалских одредница и критеријума, изврсно изведен. Управо су уметничка визија, дејство и креативна имагинација енергичне диригенткиње, без обзира о ком се од марљиво настудираних, садржајно различитих подручја радило, били и главни покретачи запажених интерпретација осветљених увек специфичним изражајним нијансама, усклађених и са специфичностима сваког места, окружења и позорнице.
И поред дугог и заморног путовања, „Хашира“ се достојанствено, озбиљно, концентрисано и професионално представила већ на отварању у дворани Музичке академије у Маркткобердорфу, одакле су по одређеним програмско-концертним задацима сви састави одлазили у различита места. Наш хор се тако већ другог дана упутио у сликовити градић Кемптен, где је у римоктоличкој Цркви Светог Магнуса извео чак 11 композиција духовног проседеа, представивиши за публику сигурно и непозната дела неких од наших за фестивал одабраних аутора, али и руског композитора Дмитрија Бортњанског. Препуни аудиторијум централног кемптенског храма, на крају је дуго поздрављао новосадске певаче, за чији су одушевљен пријем заслужни и тенор Никола Давид (за своје узбудљиво градирано, изузетно емотивно тумачење солистичке партије у песми Авину малкеину Макса Јановског уз нежне одговоре хора ) и, као и увек подстицајна и срчана пијанисткиња Јулија Бал.
Стајаће овације у препуној римокатоличкој Цркви Светог Морица у Агзбургу, „Хаширци“ ће такође с усхиђењем памтити, посебно солисти Марко Скенџић и Милица Палчек, обједињени бодрим, на крају и ефектно ођекујућим одговорима хора и клавира (Тов леходос Луиса Левандовског). Дубоке емоције и ансамбла и посетилаца изазвао је затим и сензибилни, срчано експресивни и у свим динамичким нијансама, драматични соло Николе Давида (увек вољеног госта кад год му обавезе дозвољавају, и једног од првих чланова – оснивача хора) у Косетовој чувеној Кол нидре, prеthodno и у Винаверовој, патетичним узвицима и раскошним мелизмима украшеној Масхпил Геим, а леп утисак су оставили и музикални, сада много „слободнији“солистички иступи Данијеле Милосављевић (Ахават олам), потом и Милице Палчек и Марка Скенџића, који су јој се с одговарајућом осећајношћу и разумевањем придружили у композицији Ледор вадор.
Трећи, у преподневном делу и најлепши и најпродуховљенији дан фестивала обележен је садржајно и тематски савршено уклопљеним учешћем „Хашире“ у оквиру свечане службе на недељни празник Духови (Тројчиндан) у марктобердорфској Цркви Свети Мартин. За наше учеснике и град Нови Сад био је то посебан догађај, нарочито због пасионираног и пуног пијетета извођења (поред дела Моцарта, Винавера, Мокрањца, Маринковића и Вујића) и готово комплетне Мисе театрике недавно преминулог композитора и оргуљаша Светозара Ковачевића, која је својим васељенским карактером ванредно одговарала порукама манифестације.
Исте вечери, у опуштенијој атмосфери и нешто мање формалном амбијенту реновиране „фабричке хале“ (налик новосадским „културним станицама“) у Zonthajmu, „Хашира“ је под прегнантним вођством сигурне и сугестивне Весне Кесић Крсмановић и с одличном клавирском подршком Јулије Бал такође расположено музицирала, изводећи поново обиман, мешовити духовно-световни програм. Прво учешће на 32. Фестивалу „Мусица сацра интернатионал“ (годину дана старијем од Хора Јеврејске општине Нови Сад), најопсежније, најкомплексније и најтеже у односу на остала међународна самопотврђивања нашег реномираног ансамбла, заокружено је на „двоструком“ концерту у Цркви Свете Тројице у Кауфбојерну, где је његов пети и завршни наступ, међу свим актерима (укупно осам ансамбала, од којих три хора), такође доживео ођек какав ће „Хаширци“ заувек памтити.
Марија Адамов