„Dnevnik” na Betovenovom festivalu u Bonu
U ovom gradu ugledao je svet muzički velikan Ludvig van Betoven. Istorijski deo Bona datira iz VIII veka pre Hrista.
Po jednoj glavi, koja se nalazila između „Bone” i „Gesonije” blizu severnog mosta, Rimljani su gradu dali ime. Godine 96. pre Hrista legionari, koje Tacit naziva „Kastra bonensis”, boravili su na severu grada. 1715. u gradu je sazidan dvorac Popelsdorf, a 1770. u njemu je rođen genije, Ludvig van Betoven! Drezdenski skulptor Ernst Hehnel izradio je njegovu velelepnu skulpturu, koja je postavljena 1845. godine na Minsterplacu, ispred Kneževe palate, gde je danas glavna pošta. Tom prilikom održan je i prvi Festival Betovenove muzike, za koji su novac prikupili Franc List (koji je bio i neverovatno plemenit čovek koji je pomagao i materijalno i duhovno mnoge kompozitore, od Smetane i Šopena do Vagnera) i njegov kolega Ludvig Špor. Festival je trajao od 10. do 13. avgusta i 12. avgusta posetila ga je kraljica Viktorija sa svojim princom Albertom, pruski kralj Fridrih Vilhelm III, Aleksandar fon Humbolt i, razume se, i Franc List. On je otvorio ovaj trodnevni Festival dirigujući svoju„Kantatu za inauguraciju Betovenovog spomenika”, u prisustvu uglednih gostiju.
Bon sa ponosom čuva uspomenu Betovena. Rodna kuća pretvorena je u muzej pred kojim svakodnevno zastaju i u koji sa najvećim poštovanjem ulaze ljudi iz čitavog sveta. Okružena je starinskim zgradama iz XVI i XVII veka, germanskog tipa, slična onima koje se mogu videti u belgijskoj Flandriji iz koje je njegova porodica i potekla. Da bi se stiglo do sobice u kojoj je rođen treba proći dvorište i popeti se uskim drvenim stepenicama od hrastovine do gornjeg sprata, do sobička s leve strane, gde bi viši čovek udario glavom o tavanicu, sa dva mala prozora koji kao da osvetljavaju tamnicu. Tu nema ni nameštaja, ni bilo kakvih ličnih predmeta. Samo njegova bista u sredini, sa stisnutim usnama, isturenom bradom, razbarušenom kosom koja podseća na lavlju grivu. Svojom jednostavnošću, lišenom bilo čega dekorativnog, govori više o kompozitoru nego ostali deo muzeja u kući. No, kamerni koncerti koji se ovde održavaju zbivaju se u reprezentativnoj novoj zgradi do nje, sa ulice, gde Betovenova porodica nije ni boravila.
Mnogo godina kasnije (1801), u pismu Francu Gerhardu Vegeleru sećao se tih bonskih dana (do njegove 22. godine) pre odlaska u Beč: “Moj rodni kraj, divno mesto u kome sam prvi put ugledao svatlost dana vidim kao najlepše i najčistije za mene pre nego što sam ga napustio. Ustvari ću žudeti za vremenom kada ću ga ponovo videti i pozdraviti našu Majku Rajnu (u nemačkom je Rajna muškog roda, te je on pisao ’našeg Oca’) kao jedno od najsrećnijeg doba u mom životu”. Bilo mu je suđeno da nikada više ne vidi ni Rajnu, ni svoj rodni Bon. Ipak, nosio je u sebi nosio neuništivu iskru optimizma i uvek je išao “od mraka ka svetlu”, od užasno dramatičnih okršaja sa sudbinom u sfere najsjajnijeg nebeskog plavetnila. Govorio je: „Ja, ja sam Bahus, koji ljudima cedi božanski nektar”.
Znao da zadrži optimističku iskru i da je prizove kada stvara; svaka njegova nota plod je duboke iskonske vere u ljude, u ljubav, u muziku u prirodu. „Verujem u Boga, Mocarta i Betovena!” - govorio je Rihard Vagner! Nežnog „genija svetlosti” (iz Salcburga) upoređivali su sa Rafaelom, a „genija radosti” (iz Bona) sa Mikelanđelom. Paul Beker ga je, pak, uporedio sa Rembrantom, po magičnoj moći izraza, po uzvišenoj unutrašnjoj dinamici - kod slikara - svetla, kod muzičara - zvuka. Betovenove veličanstvene ideje obuhvatale su ljubavlju celo čovečanstvo, verujući u večni mir i sreću, u duh, u slobodu i bratstvo.
Sam grad Bon je u dane festiivala okićen zastavama i transparentima koji najavljuju program na gotovo svakom koraku; u kafeima se može naručiti „Betovenova torta”; u pekarama pecivo vam upakuju u kesu sa Betovenovim likom; u knjižarama – na stotine knjiga (ali samo na nemačkom jeziku) o najvećem i najzrelijem majstoru klasične epohe. Svuda se mogu kupiti olovke i hemijske olovke, čaše, marame, kravate, leptir-mašne, majce i ostale sitnice sa likom Betovena koje će vas kada odete iz ovog lepog grada podsećati na njega i njegov festival.
Gordana Krajačić