Milan Kolak u predstavi „Romeo i Julija”

za najbolju predstavu vojvođanskih pozorišta. Koliko ova romantična komedija zapravo ni jednog gledaoca ne ostavlja ravnodušnim, govori i podatak da je u zrenjaninskom teatru, od svoje oktobarske premijere na dan pozorišta, igrana uvek pred prepunim gledalištem više od deset puta. Ni u drugim pozorištima nije prolazila ništa manje uspešno. Ulogu Romea u ovom Šekspirovom komadu tumači Milan Kolak, koji je rođen 17. aprila 1993. godine u Kragujevcu. Glumu je diplomirao u klasi profesora Nikite Milivojevića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

* Da li si očekivao ovakav uspeh komada „Romeo i Julija” i kandidovanje za najbolju predstavu vojvođanskih pozorišta?

- Pa, što da ne. Radili smo sa tim ciljem da napravimo dobru predstavu. Nisam siguran koja su merila, ali publika je zadovoljna posle svakog izvođenja. Što se mene tiče, svoj zadatak smo ispunili.

* Najpoznatije Šekspirovo dramsko delo u režiji Nikole Zavišića predstavljeno je na drugačiji, moderniji način. Šta je to što ovu predstavu izdvaja od ostalih, rađenih po istom predlošku?

- Zanimljivo je to što je Šekspir sam po sebi moderan, tačnije svevremen. Zato toliko dugo i traje. I verujem, trajaće. Komad je napisan tako da sve što iščitate možete videti u sebi i oko sebe. A Nikola je samo istakao neke, po njegovom mišljenju, najbitnije linije komada. A to su mržnja i ljubav. Što je, naravno, neizostavni deo svačijeg života. A preovladaće onaj vuk kojeg više hranimo. Uz preporuku da je uvek bolje, lepše i pametnije hraniti ljubav. Što je ujedno i poruka ove predstave.

* Reditelj je jednom prilikom izjavio da je legendarna ljubavna priča postavljena tako da privuče i tinejdžersku publiku. Može li lik Romea, u današnje vreme, kada su poremećene vrednosti, uopšte biti uzor mladima?

- Da, upravo tako. Neophodno je u mladima probuditi ljubav, dok još ima vremena. I mogu vam reći da im prija. A kome i ne bi. Neki od tih momaka i devojaka su bili po prvi put u pozorištu. Siguran sam da nisu izašli ravnodušni. Da, Romeo bi na neki način i mogao biti uzor u tome što je često potrebno ići do kraja u svojim namerama, ali ujedno i opasno ukoliko odemo u krajnosti koje su nepromišljene. Znamo kako je Romeo završio, po mom mišljenju, previše infantilno, ali on i jeste dete. Treba voleti do kraja – pa zar je i moguće drugačije!?

* Lik Julije u ovoj predstavi tumači Una Đelošević koja je, kao i ti, izabrana na konkursu koji je raspisalo Narodno pozorište u Zrenjaninu. Koliko vam je vremena bilo potrebno da „uspostavite hemiju” koju predstavljate na sceni?

- Unu znam od ranije. Vrlo profesionalno, temeljno, metodično, posvećeno je pristupila radu. Kada imate takvog partnera, kojeg samo poželeti možete, vrlo vam je lako da se prepustite, uživate i igrate se. Bilo je divno!

* Nastupaš i u predstavi „Rekonstrukcija”, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, koja je zapravo edukativno pozorište namenjeno srednjoškolcima i studentima. Koliko pozorište, i kultura uopšte, mogu danas da utiču na izgradnju identiteta mladih?

- Tako je. U ovom trenutku, čini mi se, kada gotovo nemate događaje ili emisije edukativnog i kulturološkog sadržaja, pozorište ostaje jedino utočište, ne samo mladima, u kome ćete se sakriti od svih ovih osakaćenih, poremećenih i potpuno neispravnih okolnosti i vrednosti. Opet, sve zavisi i od individualnih pogleda na svet. Ali sam primetio da je zavidan broj mladih razbio predrasude i maske koje nam se serviraju. Na dobrom su putu.

* Kad bi mogao da biraš, u kakvom filmu bi voleo da glumiš i sa kojim domaćim ili stranim rediteljima i glumcima da sarađuješ?

- Imena mi nisu bitna. Voleo bih da igram sa ljudima koji su potpuno predani svom poslu. Koji pristupaju profesionalno i koji su spremni za timski rad. Ostale bih voleo da izbegnem.

* Šta u narednom periodu možemo da očekujemo od tebe?

- Trenutno ima dosta toga što je u fazi pregovora. Ali o tom potom, govorićemo o tome kada stvari budu sigurne.

Željko Balaban