REČ KRITIKE Peter Nojman: Jena 1800: Republika slobodnih duhova
Prevodilac: Saša Radojčić, Izdavač: Agora, 2023.
„Jena 1800: Republika slobodnih duhova“ je zanimljiva knjiga hibridnog žanra – pitkim jezikom opisane su (i dramatizovane!) godine uspona nemačkog idealizma između dva veka, u Jeni u kojoj su tada živeli i radili mnogi od najvećih umova tog doba.
Peter Nojman (1987), nemački pesnik i filozof (doktorirao je na pojmu vremena kod Šelinga i Kanta), u ovoj neobičnoj knjizi oživljava sliku o zlatnom trenutku u vremenu kada je u jednom relativno malom gradu živeo i radio veliki broj pesnika, filozofa i mislilaca koji će ostaviti dubok trag na svetsku kulturu. Među junacima Nojmanove knjige su Gete, Hegel, Šeling, Šlegel, Šiler, Tik, kao i mnoge obrazovane žene (često ćerke profesora) koje su pokušavale da pronađu svoje mesto u pozivima koja su smatrani za isključivo muški.
U Nojmanovom tekstu pred nama oživljavaju poznate i manje poznate figure iz istorije, kafane u kojima su se skupljali intelektualci i debatovali studenti, otvaraju se saloni u kojima se uz kisele krastavce raspravlja o Danteu, i galerije u kojima se ćaska uz holandske pejzaže iz 17. veka. Knjigu prate brojne reprodukcije slika i crteža iz tog vremena, a čitalac može da sklapa slagalicu tadašnje Jene i kroz bogate apendikse koji gotovo evociraju pavićevsko pripovedanje kroz rečnike-enciklopedije. Tako dodate napomene prate osnovni tekst obogaćujući ga istorijskim pojašnjenjima i kuriozitetima (kada piše o studentima „čokoladistima“ koji su smatrali da se svaki spor može rešiti uz šolju čokolade a ne mačem, u napomenama Nojman dodaje, recimo, da je petoro studenata 1792. izbačeno sa Univerziteta jer su „čokoladisti“ ocinkali njihov dvoboj profesorima). Nojman u dodacima prilaže i seriju portreta svojih glavnih likova, sa pratećim tekstom u kom saznajemo o njihovoj daljoj sudbini izvan stranica knjige, a sve to zatvara detaljna hronologija istorijski važnih događaja za „Republiku slobodnih duhova“ (koja počinje sa 1775. kada Gete dolazi u Vajmar, a završava se 1807, kada izlazi Hegelova „Fenomenologija duha“).
Nastasja Pisarev
