REČ KRITIKE Ijan Mekdonald: Luna Mlad mesec

Ijan Mekdonald (1960) je britanski pisac spekulativne fikcije koji se bavi naučnofantastičnim temama, istražujući u svojoj prozi posledice tehnologije na svakodnevni život, običaje i verovanja jednog društva. Ono što je naročito zanimljivo u Mekdonaldovoj prozi je to što često svoje junake pronalazi u kulturama koje Zapad označava kao “tuđinske”, ili kao “egzotične”, pa radnju svojih romana smešta, na primer, u futurističku Indiju (roman „Reka bogova“), Tursku („Tekija“) ili bira drugu vrstu isto tako donedavno marginalizovane „stranosti“ i „drugosti“ kao u noveli „Time Was“ koja prati prati romansu dvojice putnika kroz vreme.

Ima već više od pola veka otkako se Ursula Legvin u svom čuvenom eseju zapitala zašto se Amerikanci plaše zmajeva, ali odnos prema književnoj fantastici nije se suštinski promenio. Iako knjige fantastike (uglavnom žanrovske, doduše)  redovno uspevaju da dođu na liste bestselera, odnos „ozbiljne“ kritike prema njoj ostao je prilično hladan. Nažalost, i pored suptilnosti s kojom Mekdonald prilazi svojim temama u kojima promišljeno ispituje puteve kojima se naša civilizacija može razviti, unoseći u svoje vizije neobične i originalne ideje i upečatljive likove, on ipak ostaje zarobljen u recepcijskom paklu u koji upada gotovo svaki pisac koji je obeležen kao onaj koji piše „fantastiku“. Njegova trilogija „Luna“ od koje već prva knjiga „Mlad mesec“ daleko prevazilazi „običnu“ žanrovsku književnost, zasad nije pronašla previše odjeka izvan žanrovskog diskursa, ili bar u svakom slučaju ne onoliko koliko zaslužuje.

Prvi deo trilogije uvodi čitaoce u život na Mesecu koji je Zemljina kolonija, još uvek pomalo sirova i divlja, egzotični rubni novi svet koji se povinuje surovim zakonima tokova novca. Mesecom vladaju kompanije, interesi i hladni kapitalistički individualizam, ili kako jedna od junakinja primećuje: „Sistem ne prepoznaje grupe, veroispovesti ili političke partije. Postoje pojedinci, postoje porodice, postoje korporacije.“ Stanovnici Meseca su u svakom trenutku vođeni pitanjem balansa na ličnom računu koji im je ugrađen u vidno polje – količinom vazduha koji mogu udahnuti, količinom informatičkih podataka.

Radnja u najvećoj meri prati Pet zmajeva, odnosno pet vladajućih porodica koje su se na to mesto izdigle izgrađujući svoje imperije na industriji. „Novi Mesec“ najviše pažnje posvećuje brazilskoj porodici Korta koja pod vođstvom matrijarha Adrijane Korte upravlja izvlačenjem helijuma. Oslikavajući upečatljive portrete likova, njihove porodične odnose, kao i odnos prema domovini-Mesecu, i kulturi „Gospe Lune“, Mekdonald već u prvoj knjizi uspeva da stvori jasnu, evokativnu sliku udaljenog, tuđinskog i surovog sveta. Skrivena lepota ove hladne i nemilosrdne pustinje u ponoru svemira otkriva se posredno i polako, kroz eterične vizije svetla, u lirskim pasažima sećanja Adrijane Korte o srebrnoj stazi koja se kroz odsjaje mesečine na pučini pod Rio de Žaneirom podiže pravo u vis, u varljivu zemlju mogućnosti u kojoj sve večno izmiče.

     Nastasja Pisarev