PRIČA O KNJIGAMA Romani, laži i top liste

U toku je i tradicionalno glasanje za Nagradu Meša Selimović, koja se dodeljuje na standardno (ne)uobičajen način: desetine književnih kritičara imenuje pet najboljih, a onda zbir glasova odlučuje ko je šampion. Dakle, ankete, brojke i statistika, zašto da ne?

Medijski 24 sata premreženi svet malo-malo pa donosi “vesti” o najčitanijim ili najviše prodavanim knjigama. Nije iznenađenje da su Biblija i Kuran na vrhu ove liste, a za one koji baš i ne prate vesti ove vrste, moglo bi da predstavlja iznenađenje da je izbor govora i spisa Mao Cedunga, koji je pod nazivom “Crvena knjižica” revnosno štampan od 1964. do 1976. i široko distribuiran za vreme Kulturne revolucije u Kini, u samom vrhu liste jer je “Crvena knjižica” štampana u više od 800 miliona primeraka. Ukoliko i dalje verujemo u objektivnost podataka koji su nam dostupni, zapanjuje uspeh knjiga Džoane Rouling o “siročetu koji otkriva da je čarobnjak” Hariju Poteru, jer su štampane u pola miliona primeraka. Smatra se da su upravo knjige Roulingove zaslužne za utemeljenje i promovisanje kategorije “young adult” (mlada odrasla osoba) u knjižarama engleskog govornog područja, i da su pomogle omladinskoj književnosti da postane jedan od najisplativijih žanrova. Kao besteleri za sva vremena ovakve liste ne mogu da prođu bez “Malog princa” Egziperija, “Priče o dva grada” i “Božićne priče” Čarlsa Dikensa, “Gospodara prstenova” i “Hobita”, knjiga DŽ. R. R. Tolkina, pisca, filologa, i oksfordskog profesora, dela koja su prevazišla granice žanra i prvi put vinula epsku fantastiku u “pravu” književnost. Od “lakših” knjiga koje, bez ikakvih predrasuda, zauzimaju mesta na večnoj listi mogu da se navedu “Alhemičar” Brazilca Paula Koelja koja je prvi put objavljena 1988, mada se procene o prodaji kreću od 65, do čitavih 150 miliona primeraka. Pitko štivo koje koketira sa okultnim i sižeom lakših žanrova “Da Vinčijev kod” Dena Brauna, koji je pomešao  sve što je mogao iz hrišćanske istorije i popularnih teorija zavera, prodato je u više od 80 miliona primeraka, a petparačka serija tinejdžerskih ljubića o vampirima “Sumrak saga”  Stefani Majer prodata je u gotovo 50 miliona komada, baš kao što je i klasik dokumentarne proze “Dnevnik Ane Frank” u kome je nesrećna jevrejska tinejdžerka opisivala svoje dane u skloništu za vreme Drugog svetskog rata, prodat u tridesetak miliona primeraka.

Organizacija Online Computer Library pre par godina objavila je popis 100 najčitanijih knjiga, a podaci su tada, kažu, prikupljeni u više od 18 hiljada biblioteka širom sveta. Na prvom mestu je Servantesov “Don Kihot”, a slede “Alisa u Zemlji čudesa” Luisa Kerola, “Pustolovine Haklberi Fina” i “Pustolovine Toma Sojera” Marka Tvena. Na petom mestu najčitanijih je avanturistički roman Roberta Luisa Stivensona “Ostrvo s blagom” iz 1883. godine. Na listi slede Džejn Ostin s romanom “Gordost i predrasude”, koji je britanska spisateljica objavila 1813, te sestre Bronte, Emili s “Orkanskim visovima”, i Šarlote Bronte s “Džejn Ejr”.

Zahvaljujući konstantnoj medijskoj gladi, agencije i društvene mreže bave se, neznano s kojim pokrićem ili željom ka autentičnosti, i bizarnijim momentima. Na primer, knjigama za koje svi lažu da su ih pročitali. Na listi su se našli, između ostalih, “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola, “1984” Džordža Orvela, “Gospodar prstenova” DŽ. R. R. Tolkina, “Rat i mir” i “Ana Karenjina” Lava Nikolajeviča Tolstoja, “Avanture Šerloka Holmsa” Artura Konana Dojla, “Ubiti pticu rugalicu” Harper Li, “Dejvid Koperfild” Čarlsa Dikensa, “Zločin i kazna” Fjodora Dostojevskog, “Gordost i predrasude” Džejn Ostin, “Deset malih crnaca” Agate Kristi, “Veliki Getsbi” Frensisa Skota  Ficdžeralda i “Lovac u žitu” DŽ. D. Selindžera.

Dakle, ankete, brojke i statistika, zašto da ne?

Đorđe Pisarev