IZ PIŠČEVE BELEŽNICE Vladimir Pištalo: Helsinki (2)

Uspenska crkva ličila je na planinu cigle. I ličila je na grčku gimnaziju na fanaru. Na njoj su bili tornjevi sa zlatnim kupolama i krstovima. Unutrašnjost je bila sivkasta. Sijao je oltar i par upaljenih sveća. Skinuo sam kapu i posedeo. Lep je bio pogled sa platoa na kanal. Vazduh je bio električan. Iskrila je kiša. Sišao sam do vode kroz park. Tamo se nešto gradilo.

U luci mladić je hteo da pričamo o Isusu Hristu.

To je dug razgovor – odgovorio sam. - A ovo je moj prvi dan u Helsinkiju.

***

Obišao sam železničku stanicu. Njeni tornjevi su ličili na granate. Izgradio ju je Eliel Saarinen. Artur Rembo je napisao

I hotel Splendid bi podignut u haosu leda i polarne noći.

 Ulaz u stanicu su čuvali kameni divovi. Držali su lampe. Ličili su na statue u sarajevskoj glavnoj ulici, pred bankom. Za vreme korone kameni ljudi su nosili maske. U stanici je bio restoran Olivia pun svetla. I tajna soba napravljena za imperatora. U Prvom svetskom ratu tu se nalazila mrtvačnica. Godine 1926. kočnice su otkazale i lokomotiva je probila zid. 

To mi je najdraža zgrada u gradu.

Pored stanice se dizalo Finsko Nacionalno Pozorište. Pod drvetom je stajao spomenik Aleksisu Kiviju. Kivi je bio lep. Melanholičan. On je napisao prvi važan roman na finskom 1870. godine. Roman se zvao Sedmero braće. Pisao ga je deset godina. Priča o Kiviju je ličila na sudbinu Vladislava Petkovića Disa.

Sedmorica braće bili su pobunjenci protiv popa i učitelja. Bili su malo budalasti ali vredni i hrabri. Pili su pivo i rvali se. Lovili su medvede da bi ih jeli. Pritom su prolivali i medveđu i svoju krv. Rane su mazali mašću, skuvanom od rakije, soli, puščanog praha i sumpora i premazivali ih zlatnožutim katranom.

  Kritičar Avgust Ahlkvist je napisao da je roman smešan i da predstavlja mrlju na finskoj književnosti. Za Kivija to je bilo neprebolno. Razboleo se od tifoidne groznice. Alkoholizam nije pomogao. Usledio je delirijum. Primljen je u psihijatrijsku bolnicu. Umro je u 38. godini.

Jan Sibelijus je primetio da ne zna nijedan spomenik kritičaru.

Kivijev rođendan, 10. oktobra, slavi se kao dan finske književnosti.

***

Restoran Kapelli na početku Esplanade ličio je na staklenu baštu. Tamo su svraćali boemi iz 1910. Slušao sam melodiju jezika. Ona je bila lelujava, kao kod Mađarskog, sa jakim „r”. Jeo sam čorbu od lososa. Vijetnamka sa detetom dremala je u prozoru. Danijela je sugerisala da probam meso irvasa. Njen muž je Finac. Upoznala ga je Indiji.

***

   Već su kitili grad za Božić. 

- Dugo će ostaviti svetla – rekla je Danijela. – Zna se da će zima biti duga.

Isak Babelj je opisao platinasti bljesak finske zime. Mislim da je leto ovde stidljivo i blistavo. 

Gledao sam skulpture na Esplanadi.

 Tu su bili dečak i riba. Sirena i sirenče. Pesnik Runeberg. Dve nage devojke, jedna okrenuta prema meni, druga obrnuto.

Posle me je Miloš vozio po Helsinkiju. Dan se gasio u četiri. Vozili smo se kroz art nuvo četvrti koje je sumrak već skrivao od očiju. Voda je bila u vazduhu i na zemlji. Vozili smo se pored ostrva, vilinskih u magli. Saune su smeštene pored vode. Ljudi su izlazili u kupaćim gaćama. Skakali su u more. U toku dana more je bilo žuto a sad mračno. Blistala je luka. Čekao je ogromni brod za Švedsku. 

Vladimir Pištalo