IZ PIŠČEVE BELEŽNICE Ulazak u novi lik
Iz Masave, čije zgrade u kolonadama izgledaju kao da su rađene po nacrtima Đorđa de Kirika, kreću vozom za Asmaru.
Putuju kroz brda boje zemlje, i brda obrasla šumama. Sve vreme se uspinju, vijaduktima i obroncima kanjona. Pored njih se ređaju domorodačka sela sa okruglim kućama kupastih krovova, i železničke postaje.
U Asmari, na glavnom trgu, okruženom zgradama sa kolonadama kakve se mogu videti u svim gradovima i delovima gradova koji su pripadali fašističkoj Italiji tridesetih i četrdesetih godina, od Kosa i Kefalonije, do Asmare i Tjencina, je ogromna masa uniformisanih ljudi, od bersaljera sa šeširima sa kićankama od fazanovog perja, do bosonogih crnoputih askera u fesovima, i pionira, omladinki i omladinaca iz raznih dečjih i omladinskih organizacija.
I tu Đorđa i njegove drugove, posle ceremonije, razdvajaju.
Đorđa, posle par dana, ukrcavaju u hidroavion Imperijalnih aviolinija, i preko Kartuma, Aleksandrije, Palerma i Napulja, odvoze u Milano.
U Milanu sleću na jezero Idroskalo, koje je kasnije od aerodroma za hidroavione pretvoreno u milansku Adu Ciganliju.
U Milanu, fašistički omladinac Đorđo pohađa kurs za prevodioce. Uči ruski, srpski, persijski i hindi, uz obavezne skraćene kurseve nemačkog i engleskog.
Po završetku kursa, Đorđo Boreti pridodat je komandi garnizona stacioniranog u Spalatu u Dalmaciji.
Gde ga zatiče kapitulacija Italije i zarobljavanje od strane jugoslovenskih partizana.
Dok ga vode na streljanje, kao italijanskog špijuna, streljački vod presreće grupa oficira iz Vrhovnog štaba, među kojima je i član sovjetske vojne misije.
Koji prepoznaje Đorđa kojeg je viđao u kući Milana Borića, koju je posećivao sa Dr Rihardom Zorgeom i njegovim pomoćnikom Brankom Vukelićem.
Đorđe je sada šifrant pridodat Vrhovnom štabu. Preživljava desant na Drvar, evakuišu ga na Vis, pa odatle prebacuju u oslobođeni Beograd.
Ne znajući šta bi sa sobom, ostaje da radi u Armiji i posle završetka rata. tokom jednog odmora, posećuje porodičnu kuću u Cavtatu, raspituje se za oca i ostalu rodbinu. Dočekuje ga ćutanje.
Onda dolazi 1948.
Đorđe shvata da je njegova biografija (Šangaj, fašistička omladina, italijanska armija, i što je sada još gore – zalaganje za njega visokog sovjetskog oficira) mnogo sumnjivija od biografija većine onih koji su uhapšeni „po liniji Informbiroa“ i odlučuje se na beg.
Oblači civilno odelo, seda na noćni voz za Ljubljanu, i pred zoru prelazi austrijsku granicu.
U sovjetskoj okupacionoj zoni se javlja u prvu armijsku jedinicu.
Pošto posle nekoliko nedelja ustanove da verovatno nije jugoslovenski špijun, Sovjeti ni sami ne znaju šta s njim da rade.
Šalju ga u Moskvu, gde je oficir koji ga je spasao od streljanja pre nekoliko godina sada general GRU.
Šetajući obalama reke Moskve, i gledajući ogromne stepenaste palate kraj njenih obala, Đorđe se, na momenat, vraća u detinjstvo, u Šangaj i njegovu aveniju Bund.
A onda ulazi u svoj novi lik.
Georgij Milanovič Borič je sada prevodilac pridodat štabu GRU u Taškentu.
Odatle putuje diljem Srednje Azije, nekadašnjim Ruskim i Kineskim Turkestanom. Dospeva, na kraju karijere, u Kabul, u štab sovjetske armije, sa kojom se povlači, prvo u Dušanbe, pa u Alma Atu, gde se penzioniše.
Vladan Matić