IZ PIŠČEVE BELEŽNICE: NIŽNJI NOVGOROD (2) Grad oblaka

Šaljapin je bio prijatelj sa Maksimom Gorkim (Aleksej Maksimovič Peškov), koji je rođen u Nižnjem Novgorodu, 1868, a u rodnom gradu je i umro, 1936. Ali se već tada ovaj grad zvao -  Gorki, i nosio je to ime sve do 1990. 

Prvi put sam bio u Nižnjem Novgorodu 2019, u zimu, u februaru. Kod nas je ta zima bila blaga, ali je u Rusiji to bila „prava“ zima, sa snegom i temperaturama u debelom minusu. Zato sam više vremena provodio unutra a ne napolju. Ipak, nahvatao sam dosta hladnoće, vejavica i snega, jer nisam mogao da izbegnem šetnju do Kremlja, odnosno do Nižegorodskog umetničkog muzeja. U njemu su predstavljeni svi vidovi umetničkog stvaralaštva za sve periode razvijanja nacionalne kulture, počevši od drevno-ruskih spomenika 14. i 15. veka, do kraja HH veka. Malo dalje, u Minjinovoj ulici nalazi se Književni muzej, koji nosi ime po Maksimu Gorkom, kome je i posvećen značajan deo postavke. Sledi Muzej-soba Gorkog, otkrivena 1971. godine, u poslednjem nižegorodskom stanu u kom je pisac živeo sa ženom i decom (1902-1904). Izloženi su brojni predmeti, lične stvari, fotografije, rukopisi, pisma i knjige pisca.

A jedno od najlepših zdanja Nižnjeg Novgoroda predstavlja Dvorac Rukavišnjikovih, čuvenih trgovaca (jedan od njih je bio deda Nabokovljeve žene, Vere).  Unutrašnji izgled ni po čemu nije manji od spoljašnje lepote. Od 1924, kada je otvoren za javnost, on postaje muzej lokalne istorije, državni, istorijsko-arhitektonski muzej. Nalazi se na vrhu obale Volge, u  „parad- noj“ ulici, jednoj od najlepših u istorijskom centru Nižnjeg. Sa nje se pruža pogled na volžanski nagib, koji obrazuje nad rekom „drugi sloj“. Šetajući ovom obalom, sa nje se pruža ne samo panorama na reku u daljini, već i velika arhitektonska zdanja koja daju gradu  neponovljiv oblik.

Činjenicu, da Nižnji Novgorod ima, u proseku, 1.775 sunčanih sati godišnje (maksimalno trajanje dnevne svetlosti u junu je 17 sati i 44 minuta), iskoristio sam za obilazak brojnih gradskih parkova. Aleksandrijski park je u centru istorijskog dela grada, na nagibu Volge između dve njene obale. To je park kulture i odmora, spomenik je arhitekture, u engleskom stilu, teži ka prirodnosti i jednostavnosti kompozicije. Drugi veliki park zove se „Švajcarska“. Popularan je, jer se u njemu nalazi veliki broj sportskih terena i staza za šetnju, trčanje, vožnju biciklom, kao i dečjih igrališta.

Poznato je i da je Nižnjni Novgorod uvek bio centar pravoslavlja. Između brojnih hramova, koji su izgrađeni u raznim vremenima, a ima ih, kažu, više od stotinu, nalaze se i unikatna zdanja. Takav je, recimo, Mihajlo-Arhanđelovski sabor, hram koji je najpre bio drven, 1221. godine, a potom od belog kamena. Ili grandiozni sabor Aleksandra Nevskog – treći po veličini pravoslavni hram u Rusiji, posle onih Hrista Spasitelja u Moskvi i Isaakijevskog sabora u Sankt Peterburgu. Visok je 87 metara, a postavljen je na temeljima od hrastovih brvana. Pored njega je 2012. postavljen zvonik s ogromnim, četiri  metra velikim zvonom.

Kako sam ljubitelj oblaka, oni su mi odmah zapali za oko. U jesen i zimu naoblačenje je obično ujutru, a posle podne se nebo razvedri. U proleće i leto, naprotiv, ujutru je vedro, dok se prema podnevu oblaci skupljaju, da bi do večeri ponovo nestali. Dok sam boravio u Nižnjem,imao sam priliku da gledam te oblake kako dolaze sa reka, Volge i Oke, onda kruže nad gradom, potom drevnim Kremljom i na kraju se gube negde u daljini. Pomislio sam, mogao bih ovaj grad nazvati i Gradom oblaka. 

Zoran Đerić