ИЗ ПИШЧЕВЕ БЕЛЕЖНИЦЕ: НИЖЊИ НОВГОРОД (2) Град облака

Шаљапин је био пријатељ са Максимом Горким (Алексеј Максимович Пешков), који је рођен у Нижњем Новгороду, 1868, а у родном граду је и умро, 1936. Али се већ тада овај град звао -  Горки, и носио је то име све до 1990. 

Први пут сам био у Нижњем Новгороду 2019, у зиму, у фебруару. Код нас је та зима била блага, али је у Русији то била „права“ зима, са снегом и температурама у дебелом минусу. Зато сам више времена проводио унутра а не напољу. Ипак, нахватао сам доста хладноће, вејавица и снега, јер нисам могао да избегнем шетњу до Кремља, односно до Нижегородског уметничког музеја. У њему су представљени сви видови уметничког стваралаштва за све периоде развијања националне културе, почевши од древно-руских споменика 14. и 15. века, до краја HH века. Мало даље, у Мињиновој улици налази се Књижевни музеј, који носи име по Максиму Горком, коме је и посвећен значајан део поставке. Следи Музеј-соба Горког, откривена 1971. године, у последњем нижегородском стану у ком је писац живео са женом и децом (1902-1904). Изложени су бројни предмети, личне ствари, фотографије, рукописи, писма и књиге писца.

А једно од најлепших здања Нижњег Новгорода представља Дворац Рукавишњикових, чувених трговаца (један од њих је био деда Набоковљеве жене, Вере).  Унутрашњи изглед ни по чему није мањи од спољашње лепоте. Од 1924, када је отворен за јавност, он постаје музеј локалне историје, државни, историјско-архитектонски музеј. Налази се на врху обале Волге, у  „парад- ној“ улици, једној од најлепших у историјском центру Нижњег. Са ње се пружа поглед на волжански нагиб, који образује над реком „други слој“. Шетајући овом обалом, са ње се пружа не само панорама на реку у даљини, већ и велика архитектонска здања која дају граду  непоновљив облик.

Чињеницу, да Нижњи Новгород има, у просеку, 1.775 сунчаних сати годишње (максимално трајање дневне светлости у јуну је 17 сати и 44 минута), искористио сам за обилазак бројних градских паркова. Александријски парк је у центру историјског дела града, на нагибу Волге између две њене обале. То је парк културе и одмора, споменик је архитектуре, у енглеском стилу, тежи ка природности и једноставности композиције. Други велики парк зове се „Швајцарска“. Популаран је, јер се у њему налази велики број спортских терена и стаза за шетњу, трчање, вожњу бициклом, као и дечјих игралишта.

Познато је и да је Нижњни Новгород увек био центар православља. Између бројних храмова, који су изграђени у разним временима, а има их, кажу, више од стотину, налазе се и уникатна здања. Такав је, рецимо, Михајло-Арханђеловски сабор, храм који је најпре био дрвен, 1221. године, а потом од белог камена. Или грандиозни сабор Александра Невског – трећи по величини православни храм у Русији, после оних Христа Спаситеља у Москви и Исаакијевског сабора у Санкт Петербургу. Висок је 87 метара, а постављен је на темељима од храстових брвана. Поред њега је 2012. постављен звоник с огромним, четири  метра великим звоном.

Како сам љубитељ облака, они су ми одмах запали за око. У јесен и зиму наоблачење је обично ујутру, а после подне се небо разведри. У пролеће и лето, напротив, ујутру је ведро, док се према подневу облаци скупљају, да би до вечери поново нестали. Док сам боравио у Нижњем,имао сам прилику да гледам те облаке како долазе са река, Волге и Оке, онда круже над градом, потом древним Кремљом и на крају се губе негде у даљини. Помислио сам, могао бих овај град назвати и Градом облака. 

Зоран Ђерић