ИНТЕРВЈУ: НИКОЛА ГРДИНИЋ, КЊИЖЕВНИК, ПРЕВОДИЛАЦ, ИСТОРИЧАР... Орфелинов идеал је слободан човек

Аутор ове књиге коју је објавила Издавачка кућа “Прометеј” је професор у пензији, др Никола Грдинић који је ову књигу посветио сваком “ко у себи има интелектуалне радозналости и духовну потребу сазнавања”. Поред других дела, професор Грдинић се дуго година са својим тимом бавио и енциклопедијским јединицама о Доситеју Обрадовићу што је резултирало објављивањем прве персоналне енциклопедије у Србији која је посвећена управо великом просветитељу “Encyclopedia Dositheana” (Културни центар Војводине “Милош Црњански”, 2021).  Сада, захваљујући нашем саговорнику, пред читалачком публиком је и књига о Орфелину, већ награђена у децембру прошле године наградом “Пресад мудрости” за ауторски допринос уметности и науци.

По чему је за нашу културу значајан Захарија Орфелин који је стварао од краја пете до почетка девете деценије 18. века?

– Орфелин је интригантна ренесансна личност чију мисао треба познавати, не толико, или не само, по историјском доприносу културном развоју, већ и по индивидуалној реакцији на друштвени контекст. Он делује у раној фази прелаза са друштвеног система у коме је суверен изасланик бога на земљи, и влада судбином народа, ка друштву  у коме је суверен слуга народа, у племенитом значењу те речи, смењив и биран. Из садашње перспективе Орфелин не изгледа као сензибилни медиј у коме се пасивно пресликавају својства времена, као стваралац који у себи оличава његов дух, већ као креативно биће које након што стварност спозна почиње мислити шта би ту требало чинити, шта мењати или додати; која ту стварност види као елементе из којих се гради друга стварност, која се замишља, и активно настоји изградити.

Указали сте на проблем тумачења, да ли је Орфелин обележио класицизам, или је пак барокни или предромантичарски писац?

– Историјско време је комплексно. Оно што зовемо барок и класицизам у европском 17. веку постојало је истовремено, у 18. веку ситуација се мења увођењем просветитељског рационализма који  свој главни израз пронашалази у класицизму мењајући га, и појави сентименталистичке осећајности настале из отпора према њему. Барок је присутна компонента на почецима Орфелиновог стваралаштва.  Динамику развоја граде две структуре, једна се заснована на правилима и ограничењима (класицизам), а друга је слободнијa (барок и сентиментализам). Књижевност се могла развијати у два правца, ка све строжијим правилима од оних која су постојала, или већој слободности. Склоп Орфелинове поезије рапсодичан је, лабаво повезане делове песме на окупу држи заједничка тема око које ти делови круже као агрегат мотива. Спонтано се смењују дескриптивни и експресивни делови, каталошко низање, слободно се асоцира, мењају лица која говоре у песми. То је поезија која у даљем развоју стилски гледано води ка романтизму, али са просветитељском формом мишљења. Орфелин је критичке идеје о стварности стилски изразио на одломан, и експресиван начин. 

Истичете да је можда од најважнијих ствари то што слободно мишљење замењује слободним човеком? Да ли та просветитељска форма мишљења одређује и шта је просвећеност? 

 – Израз слободни човек припада сфери социјалних односа, на прелазу из феудалног у буржоаски систем. То је индивидуа која живи у друштву у коме постоји могућност креирања егзистенције полазећи од својих способности да је створи. Развија се у критичком отпору према предмодерном систему управљања друштвом у ком је суверен важнији од државе, а поданици попуњавају шупљину омеђеног простора. Орфелин програмски инсистира на образовању као основи индивидуалитета и слободе у формирању егзистенције. Његов идеал је слободан човек који партиципира у раду система, а не поданик.  Слободно или критичко мишљење, пак, кључни је појам Доситејеве практичне филозофије. Значи способност самосталне употребе ума, без туђег воћства. Значи ослободити се притиска на ум да мисли на одређени начин (догма, традиција, ауторитет), и са друге стране – ослободити се уплива у мишљење сопствених страсти, предрасуда, и емоција. Претпоставља активан однос према стварности преиспитивањем свих феномена који нам се јаве у пољу свести пре него што се прихвате. Начин је одбране од манипулативног управљања појединцем, и заједницом. Данас се критичко бављење стварношћу у којој живимо види као важна тековина просветитељства која заслужује преживети време. 

Зашто је важно, како сте нагласили у књизи, да се управо у садашњости успостави комуникација са Орфелином и укупном просветитељском традицијом. Шта Орфелин и покрет коме је припадао значе данас? 

–  Са просветитељством започиње модерно доба, практично све у чему данас живимо тада је постављено: образовање, равноправност полова, напредак, толеранција, идеје демократског уређења које су изнедриле три револуције, енглеску, америчку и француску са геслом „Једнакост, братство, слобода“, људска права, подела власти на судску, законодавну и извршну итд. Због тога је високо цењена вредност. У комунистичком периоду прихваћене су готово све идеје просвећености осим оних о демократском уређењу државе. Демократски устав написан и усвојен сада већ пре четврт века, није заживео у пракси. Испод љуштуре уставних и законских решења демократског уређења наставила је да траје ауторитарна власт која себе поставља изнад државе као у претходном периоду. Из те перспективе актуелни студенски покрет залаже се за довршење започетог пројекта демократизације утемељеног још у доба просвећености. Донети су закони, само их треба применити. Тако једноставно. 

Гордана Нонин