ČASOPIS KAO UMETNIČKI MEDIJ Dometi naknadnih vizuelnosti

U Somboru, ove godine obeležavamo pola veka od izlaska časopisa Dometi koji je pod svojim imenom prikupljao brojne kulturne pojave, prvo na prostoru bivše Jugoslavije, zatim u kasnijim državnim uređenjima, sve do sadašnjeg trenutka. U zavisnosti od vremena u kojem su izlazili, činili su da se štampana reč primereno plasira a čitalačkoj publici ukaže na savremene tendencije u periodici kao i raznorodne istraživačke poduhvate. Zajedničko za oba ova jubileja jeste činjenica da sam za godišnjicu Letopisa Matice srpske pozvao grafičare da naprave svoj vizuelni prilog na osnovu izgleda naslovnih strana časopisa koji se kroz vreme menjao. Dejan Podlipec je slično učinio i podelio stare brojeve Dometa kako bi od njih (ili na njima) nastala nova umetnička dela. Nekada štampani u respektabilnim tiražima, ovom akcijom, u rukama pozvanih umetnika iz nekoliko gradova, preostali časopisi su dokazali  svoju utilitarnost i sposobnost da se vizuelno regenerišu. U formi zadate knjige sa odštampanim tekstom i ponekom crnobelom ilustracijom ili fotografijom, Dometi su poslužili kao pogodna “citatna” forma, redimejd i dijalog, reinterpretacija postojećeg sadržaja. Povod za nastanak novih umetničkih dela, osim jubilarne note, u sebi sadrži kolažiranu koncepciju, u susretu starog i novog, u stalnom prebrajanju sopstvenih utisaka, nalik na radost otkrića u zaboravljenim arhivima deponovanih uspomena. Danas prevaziđeni fontovi, u redovima ručno slaganih olovnih slova u somborskoj štampariji “Prosveta” zahvaljujući lucidnoj ideji iz Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki”, postali su fon za umetničke dosetke i refleksije, likovne fusnote ali i posve nova skulpturalna ostvarenja. Bilo da se radi o naslovnim stranama ili unutrašnjim listovima, utisci umetničkog zalaska u Domete razlikuju se od autora do autora. Poneko je izveo kompletno novo umetničko delo na novoj podlozi koristeći iscepljene listove iz časopisa dok su se neki umetnici oslonili na subjektivni doživljaj pročitanog među koricama. Najviše je bilo onih, koji su prateći sled listova ostavljali tragove linija, boje, crteža i apliciranih elemenata poput listića šlag metala, kojima su preobrazili zatečeni izgled Dometa. Ponekad je časopis pretvoren intervencijom u probušeni objekat razapet na ramu ili su koloristički tonovi sasvim prekrili osnovni sadržaj.

Svi ovi različito koncipirani domašaji utemeljeni su u prepoznatljivim umetničkim senzibilitetima i tehnološkim operacijama. Ovaj ciklus, nastao na zadatu temu i materijal, upućuje nas na svetski veoma popularnu pojavu umetničke knjige. Širok raspon likovno tehničkih rešenja, ipak, u većoj meri je bio uslovljen ali ne i ograničen ponuđenom formom časopisa kao predloškom. Umetnici su ukazali na potencijal zatvorenog oblika knjige u kojoj svaka prevrnuta stranica predstavlja umetničko delo za sebe, unutar celine sastavljene među koricama ravangradskog časopisa za kulturu. Ova neobična avantura pomogla je umetnicima da drugačije iščitavaju kataloge sopstvenih kreacija i da su, zagledani u stranice Dometa uspeli da pronađu snažan podsticaj u procesu stvaranja novog umetničkog dela. 
 

Danilo Vuksanović