ЧАСОПИС КАО УМЕТНИЧКИ МЕДИЈ Домети накнадних визуелности

У Сомбору, ове године обележавамо пола века од изласка часописа Домети који је под својим именом прикупљао бројне културне појаве, прво на простору бивше Југославије, затим у каснијим државним уређењима, све до садашњег тренутка. У зависности од времена у којем су излазили, чинили су да се штампана реч примерено пласира а читалачкој публици укаже на савремене тенденције у периодици као и разнородне истраживачке подухвате. Заједничко за оба ова јубилеја јесте чињеница да сам за годишњицу Летописа Матице српске позвао графичаре да направе свој визуелни прилог на основу изгледа насловних страна часописа који се кроз време мењао. Дејан Подлипец је слично учинио и поделио старе бројеве Домета како би од њих (или на њима) настала нова уметничка дела. Некада штампани у респектабилним тиражима, овом акцијом, у рукама позваних уметника из неколико градова, преостали часописи су доказали  своју утилитарност и способност да се визуелно регенеришу. У форми задате књиге са одштампаним текстом и понеком црнобелом илустрацијом или фотографијом, Домети су послужили као погодна “цитатна” форма, редимејд и дијалог, реинтерпретација постојећег садржаја. Повод за настанак нових уметничких дела, осим јубиларне ноте, у себи садржи колажирану концепцију, у сусрету старог и новог, у сталном пребрајању сопствених утисака, налик на радост открића у заборављеним архивима депонованих успомена. Данас превазиђени фонтови, у редовима ручно слаганих оловних слова у сомборској штампарији “Просвета” захваљујући луцидној идеји из Градске библиотеке “Карло Бијелицки”, постали су фон за уметничке досетке и рефлексије, ликовне фусноте али и посве нова скулптурална остварења. Било да се ради о насловним странама или унутрашњим листовима, утисци уметничког заласка у Домете разликују се од аутора до аутора. Понеко је извео комплетно ново уметничко дело на новој подлози користећи исцепљене листове из часописа док су се неки уметници ослонили на субјективни доживљај прочитаног међу корицама. Највише је било оних, који су пратећи след листова остављали трагове линија, боје, цртежа и аплицираних елемената попут листића шлаг метала, којима су преобразили затечени изглед Домета. Понекад је часопис претворен интервенцијом у пробушени објекат разапет на раму или су колористички тонови сасвим прекрили основни садржај.

Сви ови различито конципирани домашаји утемељени су у препознатљивим уметничким сензибилитетима и технолошким операцијама. Овај циклус, настао на задату тему и материјал, упућује нас на светски веома популарну појаву уметничке књиге. Широк распон ликовно техничких решења, ипак, у већој мери је био условљен али не и ограничен понуђеном формом часописа као предлошком. Уметници су указали на потенцијал затвореног облика књиге у којој свака преврнута страница представља уметничко дело за себе, унутар целине састављене међу корицама раванградског часописа за културу. Ова необична авантура помогла је уметницима да другачије ишчитавају каталоге сопствених креација и да су, загледани у странице Домета успели да пронађу снажан подстицај у процесу стварања новог уметничког дела. 
 

Данило Вуксановић