„BOB DILAN: POETIKA ODMETNIŠTVA” ZORANA PAUNOVIĆA Beskrajna turneja i priča bez kraja

Tako je čovek koji već godinama radi na slučaju Dilan u Srbiji, najpre kao pažljivi slušalac, a zatim i prevodeći njegovu poeziju i prozu, i pišući eseje u kojima se bavi fenomenom Dilana u kontekstu svetskog kulturnog miljea i posebno rok kulture, zaokružio svoje i kreativne priče svetske zvezde koja ne tamni već duže od šest decenija, a od 2016. je još sjajnija, zahvaljujući Švedskom nobelovom komitetu, koji ga je tada učinio laureatom Nobelove nagrade za književnost.

Reč je, ukratko, po autorovim rečima, o knjizi koja nije ni biografija, niti kritički pregled umetnikovog rada, ni priča o onome šta je uticalo na njega, nego sve to zajedno, koliko je bilo moguće spakovati u jednoj knjizi prosečne debljine. Struktura knjige pokazuje autorovu želju da napravi jedan, što celovitiji portret umetnika, gde čitalac, može se reći, kockicu po kockicu, konstruiše složenu umetničku ličnost, otkrivajući trenutke koji su značajni za njegovo emotivno i intelektualno umetničko formiranje. „Zanemarivao sam podatke koji bi tu bili samo u funkciji podataka. Dakle, ciljao sam sve ono što pomaže razumevanju Dilanove ličnosti. Toga sam se držao i kad je reč o recenzijama njegovih albuma, koji jesu zapravo njegova ključna dela - 30 i nešto albuma - iako nisu svi jednakog kvaliteta. Trudio sam se, pri tome, da budem maksimalno objektivan“, objašnjava Paunović.

Pet poglavlja knjige, koja se šetaju od četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, sve do nedavne 2022, sa optimističkom prognozom da će beskrajna turneja trajati još dugo, iako je Dilan već počeo da gricka devetu deceniju svog života, Paunović naslovljava po početnim strofama jedne od najčuvenijih njegovih pesama - "A Hard Rain’s A-Gonna Fall / Pašće teška kiša" sa albuma "The Freewheelin" iz 1963. Time on uspešno uspostavlja vezu između strukture svoje knjige, Dilanove poetike i jedne od najvažnijih njegovih pesama. A to izgleda ovako: Plavooki sine moj, reci gde si bio?, Plavooki sine moj, pričaj sve što je bilo, Sine moj plavooki, a šta si čuo kaži?, Plavooki sine moj, reci koga si sreo? i Plavooki sine moj, reci mi, šta ćeš sada?

Time i zaključni pasus Paunovićeve knjige, u kome on objašnjava da je Dilan „čovek sa hiljadu lica, ili pre hiljadu maski, iza kojih je uvek ono jedno lice, lice čoveka koji nikada zapravo nije želeo da bude nečiji predvodnik, propovednik, ni prorok, kao ni književnik, reditelj ili glumac... Iza svih njegovih maski, dakle, i danas se nazire lik omalenog plavookog momka koji je sedinom januara 1961. doputovao u Njujork, da obiđe bolesnog Vudija Gatrija i da se potom vrati kući. A onda se ipak zadržao nešto duže no što je nameravao. Ostalo je istorija - beskrajna turneja i priča bez kraja“.

Prateći zadatu temu - razumevanje Dilanove ličnosti, autor i za recenzije bira tridesetak albuma - od prvog, jednostavno nazvanog Bob Dilan (1962), do onog iz 2022, "Rough and Rowdy Ways", koji su sadržali samo njegove originalne stvari - na kojima su prvi put objavljene neke njegove pesme, makar to bile samo dve-tri, kao što je slučaj sa prvim iz 1962. „Pratio sam, pre svega pesnički, ali i muzički i celovit umetnički njegov razvoj. Nisam, recimo, predstavljao žive albume, zato što na njima nema novih pesama“, objašnjava Paunović, inače redovni profesor za užu naučnu oblast engleska i američka književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom u Beogradu i dopisni član SANU. 

Dragan Stošić