Zmajeva nagrada Miroslavu Aleksiću

Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu Jovan Delić, Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević, Selimir Radulović i Đorđo Sladoje.

Predsednik žirija Jovan Delić ukazao je da je prošlu godinu obeležila bogata žetva kada su pesničke knjige u pitanju i da su razmatrali oko 35 pesničkih zbirki među kojima se izdvojila nagrađena knjiga. Od 31 pesme koliko ih čini ova nagrađena zbirka Delić je kako je rekao izdvojio dvadeset koje vredi čitati više puta. Đorđo Sladoje je naveo da se Kafka u ovoj zbirci pominje samo u naslovu i u prvoj pesmi, ali nas uvodi u jedan kafkijanski svet. Kafka je inače jedan od pisaca sa kojim je Aleksić vodio dijalog i u prethodnim knjigama.

Iz tog kafkijanskog se prelazi u orvelovski svet i stiže do ovog digitalno karantinskog terora nad svetom, rekao je Sladoje. Po njegovim rečima, u pitanju je knjiga vešto komponovana sa finom dramaturgijom, a najvrednije u njoj je nekoliko antologijskih pesama. U dubokom saglasju je i Aleksićevo književno znanje, on se slobodno kreće kroz našu i svetsku poeziju i tradiciju.

Prisustvo simbola iz književne, mitološke i istorijske tradicije je bilo prisutnije i u njegovim prethodnim knjigama, a ovde je na fini način izbalansirano, smatra Sladoje navodeći da je to knjiga u kojoj su znanje, učenost, nadahnuće, jezičko osećanje, stilska veština dovedeni u finu saglasnost. Iako na prvi pogled nema veze sa Zmajem ova knjiga sentimentom koji proizvodi može prizvati Zmaja u sećanje.

Aleksić je, po njegovim rečima pesnik zavidnog opusa koji je u književnosti prisutan više od trideset godina i u njegovom stvaralaštvu može se prati kontinuitet, zrenje i razvoj, a do Zmajeve nagradeje stigao sasvim zasluženo.

Ivan Negrišorac je skrenuo pažnju da je Aleksić i prethodnom svojom knjigom “Arapski kapričo” bio u užem izboru za ovu nagradu, a i ranije zbirke najavljivale su da je postao pesnik visokih i rafiniranih vrednosti u savremenom srpskom pesništvu, tako da je ovo priznanje i za dosadašnji opus.

Želidrag Nikčević je izrazio radost što naša savremena poezija poseduje toliko raznovrsnih energija, snaga, poetika koje ne možete upoređivati međusobno osim u vrhu izbora za Zmajevu nagradu. Sve knjige iz najužeg izbora su potpuno različite, a pišu ih kreativni, senzibilni, učeni autori što može da obraduje svakog savremenog čitaoca srpske poezije jer je reč o širokoj lepezi visokokvalitetnih zbirki.

Po njegovim rečima savremena poezija je najbolji proizvod naše kulture i društva uopšte. Selimir Radulović je ukazao da ovo vreme nije naklonjeno poeziji i pesnicima i citirao reči velikog pesnika koji se pita šta će poezija u oskudnim vremenima, ali savremeno srpsko pesništvo ima dobar status u evropskom kontekstu. Po Radulovićevim rečima, idealna mera se postiže kada autor čini čast nagradi i kada nagrada čini čast autoru, a u slučaju ovogodišnjeg laureta se upravo to postiglo.

U užem izboru za Zmajevu nagradu bile su i zbirke Bećira Vukovića. Gojka Božovića “Dok tonemo u mrak”, Zdravka Miovčića “Dnevna doza nostalgije”, Slobodana Jovića “Isusov trn, Saše Nišavića, “Gavranov hleb”, Koste Kosovca “Džemperi za kamenje”, Zorana Đerića “Pesme produženog trajanja”, a žiri je razgovarao i o knjigama Dragana Dragojlovića, Mirka Magaraševića, Borisa Lazića, Đorđa Despića, Dragana Lakićevića, Andrije Radulovića, Simona Grabovca, Bojane Stojanović Pantović, Radomira Andrića.

Nagrada će biti uručena na Dan Matice srpske, 16. februara. Besedu na svečanoj sednici održaće prof. dr Dušan Ivanić a biće posvećeno književnom delu Jakova Ignjatovića (1822-1889) povodom dva veka od njegovog rođenja što se ove godine obeležava.       N. Popov