Uručena nagrada Radoje Domanović

Jednoglasnu odluku je doneo žiri u sastavu: Radomir Andrić (predsednik), Milovan Vitezović, Petar Žebeljan, Slađana Mitrović, Radoslav Tilger, Aleksandar Čotrić i Bojan Ljubenović.

U obrazloženju je navedeno da je Pavle Kovačević (1940) u književnom stvaralaštvu dostigao vrhunske domete, a kao aforističar ušao u sazvežđe velikana satire već prvom knjigom „Do sarkazma i napred“ (1967). 

U Kovačevićevom opusu najviše fasciniraju dubina njegovih zapažanja i slikovitost i elegancija književnog stila, ocenio je žiri.

Ono što posebno ističe Savu Martinovića (1935) u vrhunskom jatu srpske satire je, prema zapažanju žirija, njegovo ogledanje u čitavom nizu žanrova - aforizmu, epigramu, priči, mikro-zapisu, mikro-eseju, pitalici i romanu. 

Njegovoj znatiželji i literarnom gabaritu tesni su svi okviri i zato ih neprestano menja i razmiče, stoji u obrazloženju koje je pročitao Čotrić.

Martinović je rekao da se divi žiriju koji je s toliko preciznosti dodelio nagradu Pavlu Kovačeviću, ali i da se ponosi onim koji sa njim dobija istu nagradu i od koga je, iako je mlađi, učio da piše satiru.

Za najbolju knjigu satire na srpskom jeziku nagrada „Radoje Domanović“ dodeljena je Milanu R. Simiću za knjigu aforizama „Žulj na žulj“ (Društvo „Trag“ i časopis „Naš trag“), Jeremiji Lazareviću za knjigu poezije „Filozofija“ („Filip Višnjić“) i Janku Jeliću za knjigu priča „Zlatni čovjek“ (Matica srpska - Društvo članova u Crnoj Gori).

Jelić je rekao da svima njima u Matici srpskoj - Društvu članova u Crnoj Gori znači priznanje „Radoje Domanović“ na putu borbe za srpski jezik, Lazareviću je nagrada novi impuls da „više misli i knjizezvno dela na Domanovićev način“, a Simić je aforizmima zahvalio na nagradi koja mu predstavlja „čast i obavezu“.    

Za teorijski doprinos satiri nagrađen je Vitomir Teofilović (1943), za knjigu „Eseji o aforizmima o romanima o pesmama“ (Gea), koju je žiri ocenio kao književni podvig, kapitalno izdanje i enciklopediju srpske satire, posebno aforistike.      

Priznanje „Ekselencija satire“, koje se dodeljuje najboljim stranim satiričarima, pripala je Ljubomiru Feldeku iz Bratislave, Mihailu Vešimu iz Sofije i Vladislavu Vlahoviću iz Podgorice.