U Matici srpskoj uručene Povelje za negovanje srpske jezičke kulture

Dobitnici su Međunarodni slavistički centar za poluvekovni doprinos negovanju srpskog jezika i popularizaciju srpske jezičke kulture u svetskoj slavistici, akademik Matija Bećković za negovanje srpskog jezika i njegovih moćnih poetskih funkcija i prof. dr Rada Stijović za negovanje i popularizaciju srpske jezičke kulture. Posthumno ovo priznanje pripalo je i prof. dr Živojinu Stanojčiću za ukupan doprinos izučavanju srpskog standardnog jezika i njegovih stilskih funkcija. Jednoglasnu odluku o laureatima priznanja, koje Matica srpska dodeljuje od 2012, doneo je žiri u sastavu prof. dr Veljko Brborić, dr Miodrag Maticki, akademik Slobodan Remetić, prof. dr Dragan Stanić i prof. dr Sreto Tanasić.

Predsednik Matice srpske i član žirija prof. dr Dragan Stanić je ukazao da posle osam godina postojanja ove nagrade sa zadovoljstvom može reći da je ona ispunila osnovnu svoju svrhu, ali da njeni zadaci i dalje ostaju da istrajno prati ko, gde i kako sve doprinosi srpskoj jezičkoj kulturi, te da sve pozitivne primere te vrste uvede u prostor javnog diskursa.

- Povelja Matice srpske je logičan je nastavak svega onoga što je Matica u oblasti srpskog jezika, a posebno brige o izgradnji srpskog jezičkog standarda, činila, što čini sada, a što će i u budućnosti činiti - rekao je Stanić.- U tom pogledu je to prirodni dodatak na sve ono što je u definisanju srpskog standardološkog okvira Matica učinila, a to znači da je briga o pravopisnoj problematici, o leksikografskom obilju i o normativnoj gramatici sastavni deo onog nastojanja, te prirodni nastavak onoga što su činili autori Pravopisa, Normativne gramatike i rečnika srpskog jezika, kao i projekata od kojih izuzetno mnogo očekujemo, kao što su Višetomni rečnik, Rečnik srpskog narodnog jezika od 12. do 18. veka, Rečnik slavenosrpskog jezika i drugih projekata.

Predstavljajući dosadašnje, kao i nove dobitnike Povelje, Stanić je naveo da su krenuli i u inovaciju odlučujući se da verifikuju i doprnos onih koji su najtemeljnije razvijali stvaralačke, izražajne moći samog jezika, a reč je o pesnicima i i književnicima. Bećkovića kao prvog dobitnika predstavio je kao pesnika koji je kao niko drugi moćno koristio veoma široke i izražajne mogućnosti srpskog jezika, pa je na taj način silno širio prostor srpske jezičke kulture. Njegov tanani lirski govor zasnovan na srpskom jezičkom standardu, izuzetno izražajno bogatstvo je pronašao u dijalektu, tačnije u govoru pesnikovog crnogorskog zavičaja u Rovcima, u Morači, pa su tako nastale najmoćnije pomene koje ostaju kao trajna vrednost srpskog pesništva.

Prof. dr Veljko Brborić predstavio je pedesetogodišnji rad Međunarodnog slavističkog centra, najstarije institucije ove vrste u slovenskom svetu koja se bavi proučavanjem naše kulturne baštine, usavršavanjem srpskog jezika u zemlji i inostranstvu, negovanjem srpskog jezika, književosti i jezičke kulture od Beograda do svih slavističkih katedri na planeti Zemlji. Na naučnim skupovima Centra do sada je učestvovalo više od hiljadu domaćih i stranih slavista, a više od četiri hiljade studenata pohađalo je predavanja, lektorska vežbanja i fakultativne kurseve, a sa skupova je objavljeno više od stotinu tomova zbornika. Među brojnim publikacijama Brborić je istakao rad na troknjižju “Aleksanadar Belić - srpski lingvista veka” i najavio kapitalno izdanje povodom 50 godina slavističkog centra. Žiri je ubeđen da će, kako je rekao MSC nastaviti svoju misiju i u decenijama koje slede, a priznanje je primila upravnica Dragana Mršević Radović.

Pesmama zapodeva razgovor sa narodom

– Bećković u svojim pesmama zapodeva razgovor sa svojim narodom, njegove pesme jesu njegove kaže, tužbalice, koje se izgovaraju stisnutih zuba, od kojih pesnik i slušaoci njegovih pesama, dok ih Matija čita, postaju viši, pridižu glave, prestaju da zamuckuju i gledaju ravno u oči, kao kada se Srbi uhvate za ruke i zaigraju kolo. A to je ono kolo kojim je Njegoš prošarao svoj “Gorski vijenac”, koje je knez Mihailo zaigrao na ulici sa narodom dok se od pristaništa, posle ispraćaja poslednjeg beogradskog paše, penjao u Beograd - naveo je Maticki.

O doprinosu prof. dr Rade Stijović srpskoj lingvistici govorio je akademik Slobodan Remetić navodeći da je u pitanju stručnjak dokazane kompetencije u više naučnih disciplina lingivističke srbistike, autorka pet monografija i više desetina radova u domaćim i stranim publikacijama. Najdublji trag, po Remetićevim rečima ostavila je u domenu leksikografije radeći na Rečniku srpskohrvatskog književnog i i narodnog jezika SANU kao i Rečniku srpskog jezika Matice srpske, a urednik je i časopisa “Jezik danas”. Remetić je skrenuo pažlju i na njene tekstove koji izlaze u Kulturnom dodatku “Politike” pisane besprekornim stilom odličnog leksikografa, osvedočenog stručnjaka iz oblasti normativistke i jezičke i govorne kulture.

Posthumno ovo ugledno priznanje dobio je i prof. dr Živojin Stanojčić, a o delu ovog gramatičara i stilističara govorio je prof. dr Sreto Tanasić. Po njegovim rečima, tokom plodnog naučnog puta dugog šest decenija Stanojčić je dao izuzetan doprinos osavremenjavanju srpske jezičke norme i izgradnji srpske jezičke kulture, kao jedan od vodeći stručnjaka za savremeni srpski jezik bio je urednik časopisa i zbornika, autor gramatike iz koje je učilo tridesetak generacija učenika.

Delo prvog pesnika koji je dobio ovu Povelju akademika Matije Bećkovića predstavio je dr Miodrag Maticki. Nazivajući ga jezikovorcem, Maticiki je ukazao da o sudbini našeg jezika svedoče mnogi Bećkovićevi stihovi, posebno danas u vremenima kada je toliko toga pobrkano i vodi nesaglasju južnoslovenskih naroda koje utiče da se sve bezglavije uspinju spiralom vavilonske nebesnice.

- Bećković je ponajviše stihova posvetio jeziku, on peva o njemu, čini ga iznova živim u svojim pesamama, življim od bliskog razgovora - naveo je Maticki.- U duhu jezikotvorstva, on podaruje pojedinim rečima nova značenja, grupiše reči u zuj pčelinjeg roja, neočekivanim sudarima reči stvara kresove i varničenja gotovih metafora- jezik čini živim. Njegova zaumnjivanja o jeziku i jezikom odista jesu dubokosmislena. Primajući ovu nagradu Bećković je rekao: „ni lepšeg priznanja, ni važnijeg darodavca, ni srećnijeg dobitnika koji bi voleo da je tu povelju i zaslužio.” Ukazujući da je jezik osnov svake kulture Bećković se pozvao na reči Laze Kostića da se plemena ne mogu osloboditi i ujediniti, ako to ne pripreme pesnici, a ako nema duševnog nema ni političkog jedinstva. U skladu sa Poveljom za negovanje srpske jezičke kulture pročitao je svoju pesmu “Malo i veliko slovo”. 

N. Popov