U Matici srpskoj Miodragu Raičeviću uručena Zmajeva nagrada

Najstarije književno priznanje na srpskom kulturnom prostoru, koja se od dodeljuje za najbolju knjigu poezije, Raičević je dobio za zbirku „O stvarima koje je Homer propustio“, objavljenu pod okriljem izdavačke kuće „Gramatik“. „Miodrag Raičević kaže da nema ambicija da dopuni i zaokruži Homerovo delo - mada to naslov drugačije govori – ali to delo ipak i dopunjuje i zaokružuje, i to tako što će i Odiseju i Itaku reaktualizovati, poput Crnjanskog, i učiniti ih delom svoga sveta i svog vremena, odajući pritom duboko poštovanje i Grčkoj, kao ognjištu kulture sveta, i njenoj klasičnoj i savremenoj poeziji i lepoti“ naveo je u obrazloženju dopisni član SANU Jovan Delić, predsedavajući žirija u kojem su još bili Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Đorđo Sladoje i Želidrag Nikčević. 

Govoreći o temi smrti, kao jednoj od glavnih u Raičevićevoj knjizi, Delić je ukazao i na autorovo majstorstvo da tu temu spaja sa ironijom i pesničkim humorom. „Humor je jedno od trajnih svojstava Raičevićeve poezije, ali je u ovoj knjizi on spojio humor sa gustom melanholijom“, istakao je predsednik žirija, pojašnjavajući da Raičević smrt čini sveprisutnom, ali uvek spremnom na neko šaljivo iznenađenje.  Po Delićevim rečima, čar mnogim Raičevićevim pesmama daju razgovorni ton i govorni ritam, čineći ih življim i duhovitijim, kao što se kroz celu knjigu nenametljivo provlači i motiv zauvek rastavljenih ljubavnika i neprestana, odnosno uzaludna čežnja za „ponovnim spojem njihovih usana i ramena“. „Raičević peva o jednoj rizičnoj, vekovima rabljenoj temi, o srcu, što pesnika može odvesti u stereotipe i banalnost. No, on je taj rizik srećno izbegao, izuzetno svežim, novim i konkretnim pesničkim slikama“, naveo je akademik Delić, na kraju, kao posebno važnu, istakavši završnu rukovet nagrađene knjige, u kojoj je Raičević, pevajući o majci, reaktuelizovao poetički ideal T. S. Eliota viđen u spoju jednostavnosti i dubokog osećanja.

Zahvaljujući se na nagradi koju je, kako veli, primio kao veliku blagodarnost, Miodrag Raičević je rekao da „pisac koji zna gde je Matica, zna gde su mu duša i srce“. „Najveći efekat u poeziji postiže se kad pesniku pođe za rukom da čitaoca iznenadi nečim poznatim. Sad, pri kraju života, ako izuzmemo greške koje sam pravio, shvatio sam da sam u svemu bio u pravu. Pesme u ovoj knjizi su snimci mog minulog života i nekih mojih davnašnjih interesovanja. Sve su to senzacije s kojima sam rastao i razvijao se. Bio sam dete svog vremena“, poručio je Raičević, čiju je poeziju potom čitao dramski umetnik Jugoslav Krajnov.     

Tradicionalnu Svečanu besedu održao je pak prof. dr Igor Borozan, posvetivši je knezu Mihajlo Obrenoviću (1823–1968) povodom dvestote godišnjice rođenja drugog sina Miloša Obrenovića. Kroz slovo naslovljeno „Umetnost i propaganda: knezu Mihajlo Obrenović i njegovo doba“ redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu govorio je o lik ovog vladara Srbije u dva navrata – od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868 – iz ugla istorije umetnosti. „Geneza priče o knezu Mihajlu je zapravo geneza ili istorijat jednog naroda, jedne zemlje, jedne države... On je danas postao topos našeg kolektivnog pamćenja, sa svim onim što to pamćenje proizvodi, bilo da je dobro ili loše. Naravno, posledice posthumnog uobičlavanja njegovog lika su slojevite, i podležu različitim ideološkim, etičkim, estetskim... tumačenjima. On jeste nama danas poznat kao jedna vrsta romantičarskog heroja. Međutim, iza toga se krije kompleksna ličnost, koja je zapravo metafora i dinastije, ali i širih društvenih okvira tog vremena“, istakao je prof. Borozan, potom ilustrujući kroz niz primera iz sveta umetnosti, pre svega likovne,  kako je knez vizuelizovan od snolikog vladara naočitog izgleda do mučenika koji je pao na oltaru nacije, države i dinastije.  

Inače, Svečana sednica najstarijeg srpskog književnog, kulturnog i naučnog društva bila je prilika i za sumiranje rezultata ostvarenih u minuloj godini. Između ostalog, apostrofirano je da su dodeljene sve nagrade iza kojih stoji Matica, od Brankove za studente proučavaoce književnosti do Beskrajnog plavog kruga za najbolji roman, kao i da su redovno izlazile sve periodične publikacije i časopisi, ukupno njih 24. Uz sve to, objavljeno je 28 knjiga i zbornika radova, dok su primerenim naučnim skupovima obeležene jublarne godišnjice: Vaska Pope, Dejana Medakovića, Duška Radovića, Borislava Mihajlovića Mihiza, jaše Ignjatovića... Kao izuzetno važno istaknuto je i osnivanje Omladinskog odbora Matice srpske, koji je odmah počeo sa svojim aktivnostima, te jačanje veza sa lokalnim sredinama, kroz sporazume o saradnji. „Možemo reći da je čitav Matičin sistem – sama Matica, Galerija MS, Biblioteka MS, Izdavački centar MS – dobro funkcionisao i nadamo se da će se to nastaviti i u ovoj godini“, rekao je potpredsednik Matice srpske prof. dr Srđan Šljukić.       

M. Stajić