„TALENTOVANI GOSPODIN RIPLI“ Bolje biti lažni neko, nego stvarni niko

Gotovo dve decenije ranije knjiga je izašla u izdanju V.D.T. Pablišinga (Zagreb, 2000), nakon odličnog prijema istoimenog Mingelinog filma. Još tokom studija Hajsmitova počinje da piše, najpre scenarije za stripove, a potom i priče. Prvi roman “Stranci u vozu“, objavila je 1950. godine. Reč je knjizi koja će poslužiti kao predložak za Hičkokov film “Nepoznati iz Nord-ekspresa“. Posle nekoliko novela koje objavljuje pod pseudonimom Kler Morgan, izdaje roman “Talentovani gospodin Ripli“ (1955). Knjiga će biti ovenčana nagradom udruženja krimi-pisaca, a četiri godine kasnije uslediće i prva ekranizacija - film “U zenitu sunca“ (1959), francuskog reditelja Renea Klemana.

Četiri decenije kasnije “Talentovanog gospodina Riplija“ režiraće Britanac Entoni Mingela uz producentsku podršku Sidnija Polaka, sa Džudom Louom, Gvinet Paltrou i Metom Dejmonom u glavnim ulogama. Ovaj roman biće prvi u nizu knjiga Patriše Hajsmit u kojima se pojavljuje Tom Ripli, snalažljivi negativac koji živi od danas do sutra, na račun prevare i dosetljivosti. On će biti junak serije romana američke spisateljice, od kojih će većina dobiti ekranizacije (Vim Venders je prema romanu “Riplijeva igra“ snimio “Američkog prijatelja“ /1977/, a Lilijana Kavani će svoj film, iz 2002, nazvati identično naslovu romana). Generalno, za rano otkrivanje i vrtoglavu popularnost Hajsmitove biće zaslužni reditelji, koji su njene knjige pretakali u manje ili više uspešne filmove.

Roman “Talentovani gospodin Ripli“ je po mnogo čemu paradigmatski za Patrišu Hajsmit, i prvi put nas upoznaje sa njenim najkontroverznijim likom. Junak knjige, mladi Ripli je bez vrlina, ali sa sposobnošću da se prilagodi i dopadne. Bez manira i novca, on je talentovan jer ume da se pretvara da je školovan, učen, pa čak i bogat. Zaključiće da je bolje biti “lažni neko“ nego “stvarni niko“. Izvršiće niz prevara i prestupa uključujući i ubistvo, uzevši nakon toga identitet ubijenog, njegov stil i komoditet življenja.

Prevodi i filmska čitanja

Pored “Talentovanog gospodina Riplija“, kod nas su prevedene “Male ženomrzačke priče“ (Beograd, 2004), “Editin dnevnik“ (Beograd, 2006) i “Cena soli“ (Beograd, 2014). Već je rečeno da je prema autorkinom prvencu “Stranci u vozu“, Hičkok snimio znameniti film. Isti roman doživeće kasnije još dve ekranizacije - neuspeli film “Jednom kad poljubiš stranca“ Roberta Stara, kao i parodiranu verziju Denija de Vita “Baci mamu iz voza“. Uz čuvene ekranizacije pojedinih naslova iz pentalogije o Tomu Ripliju (“Riplijeva igra“, “Ripli pod zemljom“), 2014. snimljen je film po još jednom delu Hajsmitove. Reč je o ostvarenju “Dva lica januara“, u režiji Hoseina Aminija. Roman “Cena soli”, dobio je nedavno filmsku adaptaciju (“Kerol“).  U filmu „Kerol”, rađenom u režiji Toda Hejnsa, igraju Kejt Blančet i Runi Mara.

Večna mladost i uživanje u suncem obasjanom jugu Italije krajem pedesetih godina, sladak je život o kome mašta čovek bez sopstvenog identiteta kakav je Tom Ripli. Za razliku od Hajsmitove, Mingela u filmu daje svoju karakterizaciju lika koja je prilično romantična i ne otkriva negativne strane Tomove ličnosti (snob, voajer, varalica). Reditelj potencira bezbrižan život u mediteranskom gradiću Mongibelo (koji ne postoji) i elitnom letovalištu Iskija, na kojima se sluša yez i zabavlja društvo dokone američke zlatne mladeži.

Teško je zamisliti žanrovsku, posebno kriminalističku literaturu bez sukoba dobra i zla. Zlo može biti predstavljeno privlačno, fascinatno ili romantično, dok se dobro može prikazati raznim drugim sredstvima (nezanimljivo, patetično), ali i ispod takve površine uvek ostaje dobro. Ne postoji osoba u istoriji moderne popularne književnosti koja je do te mere porekla ovakvu bipolarnu etičku sliku sveta kao Patriša Hajsmit. Umesto jednostavnog dvostranog sveta, njeni romani nude moralni vrtlog. U knjigama Hajsmitove svako je pomalo nevin, pomalo kriv, bilo da je reč o junacima i zlikovcima ili ćutljivoj većini koja je u drugom planu radnje.

Svet u kome se odvijaju događaji u njenim romanima je, kako je napisao Grem Grin, “klaustrofobičan i iracionalan“. Njega čine nesvodivi, ne uvek jednostavno definisani ljudi - zločinci za koje navijamo, nevini koji su ipak pomalo krivi, počinitelji koje su na zločin nagnale okolnosti i pravednici koje ispravnost čini odbojnima. Bavljenje negativcem kao središnjim likom koji traži čitateljsku naklonost bila je novost u kriminalističkim romanima angloameričkog kruga, za razliku od francuske tradicije pustolovno-kriminalističkih romana gde su, na primer, Fantomas i Arsen Lupen zauzimali istaknuta mesta.

Siniša Kovačević