Srpsko-rumunske veze i poezija: Od prijateljstva do književnog bratstva

Po rečima temišvarskog pesnika Slavomira Gvozdenovića, godišnje se štampa dvadesetak naslova poezije, proze, monografija.

Od posebne je važnosti što svake godine objavimo nekoliko knjiga prevoda kapitalnih dela srpske književnosti na rumunski jezik:  Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Milorada Pavića, Danila Kiša, Miodraga Pavlovića, Vaska Pope... sve do Matije Bećkovića i Ivana Negrišorca. Time smo pokazali da je naša matična književnost važna i relevantna u mnogo širim okvirima, naveo je Gvozdenović.

Među novim naslovima on je izdvojio dvojezičnu antologiju „U istom ogledalu”, nastalu u saradnji sa Maticom srpskom, koja predstavlja odabrane stihove 20 savremenih srpskih i rumunskih pesnika.

Odabrali smo deset novosadskih i deset temišvarskih poeta, pri tome tri rumunska iz Novog Sada i tri srpska iz Temišvara. Ovo je možda i najlepši uvod u 2021. kada su Temišvar i Novi Sad evropske prestonice kulture. Eto kako to pesnici umeju da urade - prvi! Možda je Kornel Ungureanu to najlepše sažeo kroz reči da su ta prijateljstva zapravo ustanovljena književna bratstva između Rumuna i Srba, naveo je Gvozdenović, podsećajući da je Rumunija jedina zemlja u kojoj se, zakonom potvrđeno, zvanično obeležava Dan srpskog jezika - 21. novembar.   

Po rečima prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, i ova antologija je plod odlične saradnje ostvarene sa Savezom Srba u Rumuniji, a preko nje i sa rumunskim piscima iz Temišvara.

Ideja nam je bila da kroz poeziju pokažemo kako funkcionišu dva grada koje zaista odlikuje multijezičnost i prožimanje različitih kultura. A kada smo zaokružili antologiju, videli smo koliko su ti pesnici i slični, ali i različiti, i da se zaista lepo dopunjuju. Iskreno se nadam da ćemo i nastaviti tu našu dobru saradnju, i to ne samo u svetlu činjenice da će sledeće godine i Novi Sad i Temišvar biti evropske prestonice kulture, rekao je Stanić.   

Inače, na Sajmu knjiga juče je bilo reč i o odnosu književnosti i rokenrola, a povodom krajem prošle godine objavljene antologije „Novosadska pop rok poezija” Bogice Mijatovića. Pojašnjavajući kako je nastala ova knjiga, autor je otkrio da je njom zapravo pokušao da pokaže kako su se kretale poetike ljudi koji su obeležili ovdašnju scenu od kraja šezdesetih godina do danas. U tom svetlu antologija počinje štihovima iz 1969. legendarnog Branka Andrića Andrle a završava prošle jeseni objavljenom pesmom Branislava Babića Kebre.

Sve do kraja 60-tih godina prošlog veka svi novosadski bendovi vrteli su sličan repertoar od ’skinutih’ hitova pevanih na manje ili više lošem engleskom jeziku. Prva autorska pesma biće snimljena tek 1968, kada je Branko Pražić napisao ’Baladu o čoveku’. Međutim, tek pojavom Andrle tekstovi više neće biti ’nužno zlo’, a potom značajne iskorake prave Braća Vranešević, Đorđe Balašević, Slobodan Tišma..., naveo je Mijatović, dodajući da mu je, prilikom pravljenja izbora za antologiju, najteže bilo da ’zaboravi’ muziku i posmatra samo poeziju.

U okviru Dana „Laze Kostića”, centralne manifestacije Sajma knjiga, danas će od 11 sati u fokusu biti mlade književne snage: Andrea Popov Miletić, Branislav Živanović i Luka Tripković. Tačno u podne biće dodeljena nagrada „Zaharije Orfelin” za najlepšu knjigu na sajmu, a potom će „književni mostovi” biti posvećeni rumunskim piscima (12.30).

Posebno poglavlje današnjeg programa biće posvećeno Sabranim delima Vujice Rešina Tucića u izdanju Kulturnog centra Novog Sada, o kojima će od 13.15 govoriti urednik Alen Bešlić i pesnik Marijan Čakarević.

Frontmen „Lav hantersa” Milan Mumin priznao je da, iako je odrastao uz novosadske pesničke veličine kakvi su bili Voja Despotov i Vujica Rešin Tucić, kao autor ni on sam sebe „ne doživljava bez muzike”.

Bez obzira na to što sam i objavio zbirke poezije, jednostavno ne vidim sebe kao pesnika. Ali nesporno je da ima zaista fenomenalnih tekstopisaca čije pesme sasvim prirodno žive i bez muzike, poput Leonarda Koena, Pola Sajmona ili Džoni Mičel. Uostalom, najbolji dokaz je Nobelova nagrada za književnost Bobu Dilanu, podsetio je Mumin.

Antologija „Novosadska pop rok poezija” izašla je pod okriljem Društva novosadskih književnika.       

M. Stajić