Otvoren Novosadski sajam knjiga: Bez pisane reči sva bi slava sveta nestala

Novosadski sajam svake godine ustupa svoj prostor piscima i njihovim knjigama, negujući kroz centralnu manifestaciju, Dane ’Laze Kostića’, sećanje na velikog srpskog pisca. Na sajam knjiga sam ovde najpre dolazio kao srednjoškolac u organizovanim grupama đaka iz provincije, kasnije sam dolazio da se sretnem sa svojim prijateljima piscima, a sada dolazim ovom za mene izuzetnom, časnom prilikom. I tu se nekako taj krug zatvorio, rekao je Latinović, koji je priznanje za najbolje književno ostvarenje objavljeno između dva Sajma knjiga dobio za roman „Etape noći” u izdanju „Vulkana”.

Nagrada za izdavački poduhvat uručena je Gradskoj biblioteci Novi Sad za kapitalnu ediciju „Novosadski manuskript”, zatim specijalna priznanja „Solarisu” za ediciju „Antologija srpske proze” i Odboru za prosvetu i kulturu Eparhije požarevačko-braničevske za ediciju „Svetootačka bogoslovlja”, odnosno Sabrana dela Georgija Florovskog, dok je najbolja knjiga u oblasti dečje književnosti „Šta sanjaju Fibislavi” novosadskog pisca Đorđa Pisareva u izdanju „Agore”. Prethodno je direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković saopštio da je na ovogodišnjem Sajmu knjiga svoje naslove predstavio čak 71 izdavač, dok je pomoćnik gradonačelnika Aleksandar Petrović pozvao sugrađane da slede putokaze koji će narednih dana voditi ka Novosadskom sajmu.    

Za mene knjiga ’Etape noći’ predstavlja pozdrav sa prostorom i vremenom u kojem ja na neki način stvaram. To je Banat iz kojeg dolazim, to je prostor u kojem su čuda tako obična a ljudi jednostavni. I mislim da taj prostor zaslužuje jedno književno sagledavanje kakvo postoji u romanu ’Etape noći’. Verovatno su posle ovih etapa malo da se odmorim od svog Banata, ali ga, naravno, nikada neću zaboraviti. A Nagrada ’Laza Kostić’ je pečat ovoj knjizi i epohi rada Miloša Latinovića, rekao je laureat.

Na svečanom otvaranju je govorio i prošlogodišnji laureat Nagrade „Laza Kostić”, pesnik Selimir Radulović, koji je ukazao na dve reči, sa naizgled različitih polova promišljanja o životu i svetu. Prva je reč Svetog Nikolaja: „Da bismo uredili državu moramo urediti, prethodno, narod, da bismo uredili narod moramo, prethodno, urediti porodicu, da bismo uredili porodicu moramo, prethodno, urediti svakog pojedinca, a da bismo  doveli u red svakog čoveka moramo ga približiti ognjištu Hristovom, da mu se srce rastopi od ljubavi i razum osvetli istinom”. Druga je pak reč Horhea Luisa Borhesa, koji je u knjizi prepoznavao lavirint, vrt, sliku sveta, sliku vremena, pokušavajući da izvaja jedinstveni torzo svetske kulture.

I jedna i druga reč, veli Radulović, „svaka na svoj način kao da nas opominje da ne letimo, kad već ne umemo da hodamo, odnosno, da smo se, napuštajući svet knjige, umetnosti i kulture, zaglavili u blatu zemaljskog besmisla i praznine. I da duša čovekova, a ne trenutni dnevni kovitlaji, određuje meru naše istinske egzistencije: „Stoga se, danas, više nego ikada, potvrđuje istina kad se kaže da bi sva slava sveta nestala da Gospod smrtnicama nije podario lek u obliku knjige. Kao što je istinska politika služenje narodu, tako je i istinska kultura duhovna služba. Odnos spram nje određuje meru odgovora na pitanje – da li se približavamo biću, da li naslućujemo da jesmo i da li nam se, gdekad, ukazuju krajolici oduhotvorenih senki, s jedinstvenim i sveobjedinjavajućim središtem”.

Danas će na Danima „Laze Kostića” u fokusu biti dramsko stvaralaštvo Laze Kostića (program počinje u 13 časova), o kojem će govoriti Miloš Latinović, Željko Jovanović i Ana Zečević, dok će odlomke iz Kostićevih drama govoriti glumac Slaven Došlo. Kasnije popodne, u 17 časova, biće uspostavljen književni most sa Holandijom, u okviru kojeg će se razgovarati o romanima Yamala Uarijašija „Glad” i Borislava Čičovačkog „Crni kos, a po polju božuri”.

Inače, jedan od prvih programa na ovogodišnjim Danima „Laze Kostića”, centralnoj manifestaciji Sajma knjiga, bio je posvećen upravo Radulovićevom poetskom jeziku, o kojem je govorio prof. dr Dragan Stanić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Selimir Radulović pripadan onom krugu srpskih pesnika koji je rešio da napravi temeljni preokret i da uroni u svet tradicije. Njegova poeziji se otvara ka prostorima svetosti, metafizike, prema Bogu i transcedentnim kategorijama koje određuju ceo ljudski rod. On peva na način psalmopojca, podstaknut velikim biblijskim doživljajima i doživljajima Boga samoga i njegovog prisustva na ovom svetu, rekao je profesor Stanić. 

Pod okriljem Sajma knjiga juče su počeli i Dani ruske kulture, a deo programa biće posvećen i Buktjubu, pravcu na Jutjub kanalu koji je okrenut knjigama. Biće reči i o odnosu književnosti i rokenrola, jubileju pesnika Ljubomira Micića, osnivača avangardnog pokreta Zenitizam, a prostor će dobiti i mladi pisci. Kako je najavljeno, gosti sajma će biti britansko-američka spisateljica Trejsi Ševalije, brojni domaći autori, od Uroša Petrovića i Borislava Čičovačkog do dr Neleta Karajlića, dok će akademiku Goranu Petroviću biti uručena nagrada „Stanislav Lem” za fantastiku u književnosti.

Kada je reč o Međunarodnoj izložbi „Art ekspo”, prvog dana je svečano otvorena  postavka „Ruke pune vekova” slikara-konzervatora Dušana Nonina na kojoj je prvi put izloženo svih 38 kopija fresaka manastira Pive, nastalih u tehnici kazeinske tempere na lesonitu. Nonin (1924 - 2001) je, naime, rukovodio jedinstvenim konzervatorsko-restauratorskim projektom, tokom kojeg je oko 1.300 kvadratnih metara originalnih fresaka iz crkve manastira Pive, nastalih u prvoj polovini 17. veka, skinuto i preneto u rekonstruisani hram, pomeren zbog izgradnje hidrocentrale tri kilometra od prvobitne lokacije.

Do sada u svetu nisam video sličan poduhvat, priznao je Pol Filip, Uneskov ekspert za zaštitu spomenika kulture.

Tokom ovog pionirskog poduhvata nastale su i kopije fresaka, radovi Kozme, popa Strahinje iz Budimlja i nepoznatih freskopisaca.

Nonin nas uvodi u svet fresko slikarstva, teološke ikonografije i umetničke lepote. Prinikavši u njenu suštinu lepote i univerzalne likovne i estetske vrednosti, a potaknut snagom svoh umetničkog temperamenta, Nonin nam je omogućio da se o ovom spomeniku kulture obavestimo na način koji sugeriše autentičnost, rekao je istoričar umetnosti Mile Ignjatović pre no što će izložbu, koja je realizovana u saradnji sa Udruženjem Crnogoraca Novog Sada, otvoriti crnogorski ambasador u Srbiji, njegova ekselencija Tarzan Milošević. 

Podsetimo, poslednjeg dana „Art ekspa”, 9. marta, biće dodeljena i Nagrada „Sava Šumanović” za izuzetne domete ostvarene u svetu likovne umetnosti ovogodišnjem laureatu Milenku Prvačkom, pančevačkom slikaru koji već tri decenije živi i stvara u Singapuru. U međuvremenu, pored predstavljanja galerija i umetnika, u središtu „Art ekspa” će biti tematske izložbe „Najezda s nebesi”, koja obuhvata crteže, kolaže i skulpture Zorana Petrovića, te „Osluškivanje nostalgičnih vremena” posvećena Goranu Mitroviću, jednom od najznačajnijih savremenih umetnika poetskog realizma.

Danas počinje 15. Sajam obrazovanja, na kojem su učešće najavili su svi ovdašnji fakulteti, državni i privatni, kao i tri naučna instituta, a štandove će imati i novosadske stručne škole. Najavljeno je predstavljanje i ponude obrazovnih ustanova iz inostranstva, od Velike Britanije do Kanade. U cilju što veće posećenosti, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje će i ove godine finansirati dolazak na „Putokaze” srednjoškolaca iz manjih vojvođanskih mesta, dok je Gradska uprava za obrazovanje preporučila osnovnim školama sa teritorije Novog Sada da organizuju posete učenika sedmih i osmih razreda. U saradnji sa Nacionalnom službom za obrazovanje biće održan i Sajam zapošnjavanja.    

Nije na kraju zgoreg podsetiti na to da su izdavači i knjižari obezbedili na svojim štandovima ozbiljne popuste, od uobičajenih 30-40 do čak 80 procenata, ali i da se mogu kupiti antikvarne knjige i po ceni od 100 dinara. Ulaz na sve sajamske manifestacije je besplatan, a kapije su otvorene od 10 do 19 časova.

M. Stajić