Sergej Šargunov: Mi smo deca velike i dramatične istorije

Roman pruža čitaocu odličnu mogućnost da sazna kako se danas jedan od glavnih predstavnika mlade generacije ruskih pisaca odnosi prema istini, veri, porodici, ljubavi, patriotizmu i savremenoj ruskoj kulturi.

Šargunov je bio učesnik političkih zbivanja koja već sada mogu da se nazovu najnovija istorija Rusije, a njegova literatura i pogled na svet oličavaju savremeno rusko i postsovjetsko društvo.

Iako mlad pisac, već je postao lice novog realizma u ruskoj književnosti.

Šargunov je u razgovoru sa Sanjom Milić rekao da njegova knjiga opisuje fotografije kojih više nema.

To su slike koje pokazuju različite slike iz mog života koje su samo meni bile važne. S druge strane, svoju knjigu vidim kao fotorobot epohe, štivo o odrastanju u kojem sam bio svedok zalaska sovjetske epohe. Pisao sam o selu, porodici sveštenika u kojoj sam stasavao ali pre svega o Rusiji, mojoj domovini koja mi je u srcu. Kroz boje, reči i osećanja pokušao sam da dočaram svoj doživlaj Rusije, kaže Šargunov.

Ističe da mu je najznačajnije da svojom književnošću prenese vreli vazduh događaja o kojima piše.

U knjizi „1993.“ pisao sam o malom građanskom ratu na ulicama Moskve. Ta knjiga još čeka da bude prevedena na srpski jezik.

Nema ni senke od mene u toj knjizi, ali mi je bilo važno da opišem to olovno vreme u Rusiji kada se pucalo na ulicama.

Svaki pisac je i neka vrsta obaveštajca, jer bez prekida istražuje temu o kojoj piše. Glavni junak je te knjige je punački deputat ruske Dume, ali umem da pišem i o crkvenim temama, deci odrasloj u popovskim porodicama, kazao je Šargunov.

Dodao je da posle Sajma knjiga ide na Kosovo kako bi snimao reportaže za jednu rusku televiziju.

Nadam se da ću tu pronaći sadržaj za neke svoje buduće knjige. Biće sigurno nekih novinarskih tekstova sa tog putovanja, kazao je Šargunov.

Istakao je i da se čuva patetike u književnosti jer mu je proza koja piše bliska poeziji.

Bitno mi je kada pišem da prenosim i polutonove, da imam ''plastičnu'' rečenicu. Važan mi je stil. Trudim se da uvek pišem o događajima ili osećanjima koji me se lično tiču. Aleksandar Blok je pisao ''Mi deca Rusije, nemamo mogućnost da bilo šta zaboravimo''. Mi smo deca velike, dramatične istorije. baš kao što je to slučaj s ljudima iz Srbije. Često se pitam kakao da se snađemo u svemu tome? Iz istorisjkih udžbenika da tražimo odgovore ili iz političkih analiza... Uvek pre toga glasam za književnost. Književno delo o nekom vremenu može da kaže mnogo više nego bilo šta drugo, kazao je Šargunov.